Ipak, Alempijevići iz sela Prilipac kod Požege prkose toj statistici. Nataša i Borivoje, iako jako mladi, već imaju petoro zdrave djece, koja uveseljavaju svaki njihov dan. Kažu, srećni su i zadovoljni, ali sasvim slučajno upravo zbog velike porodice vrlo često se nađu u problemu.

 

"Porodica je velika i treba dosta novca da se preživi. Srećni smo jer imamo našu kuću i automobil, ali onaj skroman i običan, koji sam mogao da priuštim štedeći godinama. Međutim, kad krenemo kod doktora moramo svi je, jer je kuća udaljena od grada i stariju djecu ne smijem ostaviti samu. Mi se spakujemo u vozilo bez problema, ali nas policija obavezno zaustavi i piše kaznu jer je u kolima sedam osoba", priča za Rinu otac Borivoje.

Shvata da je bezbijednost u saobraćaju najvažnija, ali je trenutno u jako nezavidnoj situaciji. Novca za veći auto nema, a djecu mora povesti na pregled. Sve vrijeme vozi po ograničenju i ne pravi prekršaje. Ono što ga je, kako kaže, najviše zaboljelo jeste komentar jednog saobraćajnog policajca prilikom zaustavljanja.

 

"Dam ja njemu moja dokumenta, a on meni da nisam normalan. Kaže, da kad sam već pravio toliku djecu, treba da kupim autobus da ih vozim. Ja ućutim šta ću, ali duša me je u tom trenutku zabolela i grlo mi se steglo. Nije da ja vozim svu djecu iz hira nego zato što tako moram. Da imam novca sigurno bih kupio veći auto. Moja deca su moje najveće bogatstvo. Radim po cijeli dan kako bih im obezbijedio sve što treba i kad dođem kući i kad mi potrče u zagraljaj, sve zaboravim i kao da se ponovo rodim", kaže ovaj otac petoro djece.

 

Najstariji sin Milorad ima devet godina, zatim Darko sedam, Anđela četiri, Ivana dve, i mezimac svih najmlađi Mladen ima svega šest mjeseci. Sredinom oktobra preselili su se iz udaljenog ariljskog sela Visoka u požeški Prilipac. Tu su se skućili kako bi djeci olakšali život i školovanje. Vrijedno rade i, iako nije bilo lako, obezbijedili su ono osnovno. Ne žale se već idu korak po korak.

"Navikli smo da radimo. Muž je zaposlen, a ja imam posla oko stoke. Ovo gdje smo sada za nas je mali skromni raj, djeca nam rastu u zdravom okruženju. Srećni smo i blagosloveni sa petoro djece, to je bila Božija volja da postanemo velika porodica. Obaveze su ogromne, ali i sreća. Sve stignemo i da namirimo stoku, učimo sa njima i da se igramo", kaže majka Nataša, za koju se može reći i da je prava žena hrabrost jer ima samo 27 godina, a već petoro djece.