Trenutno, ukupan dug BiH je 13,1 milijarda KM ili 6,7 milijardi evra, što je tek malo više od 25 odsto BDP-a. Ako bi se taj dug spustio na entitete, Republika Srpska zadužena je oko 38 odsto, a Federacija BiH ispod 20 odsto. S druge strane, dug Crne Gore, recimo, na kraju prvog kvartala ove godine bio je 4,67 milijardi evra ili 66,36 odsto BDP-a, Srbije oko 47,6 milijardi evra ili 52,3 odsto BDP-a, dok je javni dug Hrvatske bio 47,6 milijardi evra ili 63 odsto BDP-a. U regionu najviše je zadužena Slovenija, čiji javni dug iznosi oko 43,7 milijardi evra, što je 69,2 odsto BDP-a.

 

"Poznato je da je BiH najmanje zadužena, što je jako dobra makroekonomska pretpostavka i činjenica i to je dijelom karensi borda i vođenja monetarne politike BiH. Što se tiče budućih zaduženja, svakako da postoji potencijal, ali su međunarodni kreditori oprezni, vrlo često iz razloga što vlasti na svim nivoima u BiH kreditna sredstva ne upotrebljavaju u razvojne svrhe. Uglavnom se kreditnim sredstvima popunjavaju budžetske rupe i socijalna davanja", rekao je za "Nezavisne novine" ekonomista Damir Bećirović.

 

Ono što je problem kod potencijalnog zaduživanja BiH jeste i činjenica da nema previše izvora, uprkos tome što postoji značajna dugogodišnja makroekonomska stabilnost koja je veća i od mnogih zemalja Evropske unije.

 

"Kao ekonomista svakako sam za zaduženje jer svaka investicija, svaki razvoj traži značajna finansijska sredstva, i niko ne može akumulirati dovoljno kapitala da sam gradi ceste i kvalitetniju infrastrukturu. Ako se za to zadužujemo, i ne samo to već i za preduzetničku infrastrukturu kao što je digitalizacija, bolji sistemi finansijskog plaćanja itd., onda ne treba imati ništa protiv", rekao je Bećirović.

 

Kada se uzme u obzir evropski nivo duga, Bosna i Hercegovina i tu stoji poprilično dobro. Ukupan javni dug 20 zemalja sa Evropom na kraju 2023. godine iznosio je 12.732 milijarde evra, što je 88,6 odsto BDP-a, a ukupan javni dug 27 članica EU iznosio je 13.862 milijarde evra ili 81,7 odsto BDP-a. U Evropskoj uniji najzaduženija zemlja je Grčka sa dugom od 161,9 odsto BDP-a. Opšte prihvaćen kriterijum kada je u pitanju dug je 60 odsto BDP-a, što se smatra i jednom vrstom granice, međutim u posljednjih nekoliko godina sve češće taj kriterijum se napušta.

 

"Zemlje kao što je naša nemaju dovoljno domaće štednje da se sa njom značajnije razvijaju. Kada dug Republike Srpske, Federacije BiH i BiH posmatrate u odnosu na EU, to pokazuje dobru fiskalnu poziciju i ima prostora za novo zaduživanje. Ako je taj dug dobro investiran, uložen u one aktivnosti koje povećavaju ekonomsku aktivnost on je više nego opravdan", rekao je za "Nezavisne novine" Saša Stevanović, ekonomista.

 

On kaže da kada se prati koliko se zadužimo i koliko ekonomije stvorimo da to ukazuje na potentnost investicija u našem sistemu, a posmatrajući taj odnos moguće je procijeniti i nov nivo dohotka na kojem bismo bili ako se, recimo, zadužimo za dodatnih deset milijardi.

 

"Ako smo u prethodnom periodu na stvoren dug od milijardu stvorili dodatnih tri do pet milijardi onda je moguće očekivati da mi stvaranjem novog duga možemo stvoriti novu ekonomiju", ističe Stevanović za "Nezavisne novine" i dodaje da su prve tri godine ove decenije dobre te da su stope rasta intenzivnije, što su podaci oko kojih treba da se okupimo, analiziramo i na kraju preuzmemo rizik.