“Uočavamo povećanje broja falsifikovanih novčanica i u Njemačkoj i u evrozoni”, rekao je član upravnog odbora Bundesbanke Burkrat Balc. U Evropi, prošle godine zaplijenjeno je oko 554.000 novčanica, 18,6 odsto više nego 2023.

Primjetno je, međutim, da je bilo manje lažnih krupnih novčanica od 200 i 500 evra, koje kriminalci tipično peru kupovinom krupnih stavki, poput skupih satova i automobila.

Stoga je, uprkos povećanju broja lažnih novčanica, šteta u Njemačkoj bila manja nego godinu ranije – 4,5 nasuprot 5,1 miliona evra.

Evropska centralna banka je 2019. godine zaustavila štampanje novčanica od 500 evra, a u interesu bezbjednosti nedavno je izmijenila novčanice od 100 i 200 evra.

“Veći broj lažnih novčanica ne znači da su falsifikati bolji“, rekao je Balc. „Najprimitivnije kopije su očigledno prepoznatljive kao lažan novac”, kaže Balc.

Na primjer, u opticaju se godinama pojavljuju novčanice od 10 i 20 evra sa štampanim upozorenjem da se radi o lažnom novcu. Kriminalci, naime, plasiraju novac iz igara i filmske rekvizite, piše DPA.

Šansa da potrošači završe sa lažnom novčanicom u šaci je ipak mala, ocijenila je Bundesbanka. U Njemačkoj, 2024. na 10.000 stanovnika pojavilo se devet, a u Evropi 16 lažnih novčanica.

Međutim, kada neko u novčaniku pronađe falsifikovane evre, šteta ostaje na njemu – ne nadoknađuju je ni banke, ni vlasti.

Bundesbanka je građane koji se ipak nađu u takvoj situaciji strogo upozorila da, bez obzira na gubitak, ne pokušavaju da proslijede lažan novac drugima, jer to je krivično djelo.