Đani je priznao da je u životu bio sa mnogo žena, ali da je sve to postalo prošlost kada je upoznao suprugu Slađu.

– Ne volim da se vraćam unazad i pričam šta je bilo, ali ne mogu da pobjegnem od istine. Tačno je, bio sam sa mnogo žena. Brojka do koje sam došao je 78, ali nijedna ne može da zamjeni moju Slađu! Siguran sam da je ona moja prava i jedina ljubav, pored koje ću ostariti – rekao je pevač za Informer pa dodao:

– Shvatio sam da je nezamjenljiva. Oprostila mi je neka s***a jer je pametna žena. Živ čovjek pogriješi, ali to ne znači da treba da rasturiš porodicu. To je sve bila mladost – ludost. A ima i onih što su u mladosti dobri, pa poslije polude. U zrelim godinama nađu mladu djevojku, pa ostave porodicu i djecu na ulicu. Kod mene je makar išlo po redu!

Đani ističe da samo Slađa umije da izađe na kraj sa njim, prenosi Blic.

– Mnogo sam nemiran i samo žena može da me smiri. Nisam alkoholičar, daleko bilo, ali volim da popijem. Volim lijepo društvo, zezanje, da do zore ostane, u kafani, da se šalimo, smijemo. A Slađa ima uticaja na mene samo zato što je poštujem. Zato je uvijek saslušam i primirim se kada to ona želi – rekao je on, pa se osvrnuo na to da mu na nastupima prilaze i maloletnice:

– Ma prilaze, ali ja to ne gledam. Imam kćerku od 14 godina. Meni samo ona bude pred očima. A te djevojčice popiju, pa priđu. Onda krenu da me peglaju, kao biće svašta, može i ovo i ono, mame me… A ja im kažem: “Ajmo, paljba kući. Vidi se kada je djevojka maloljetna, pa taman tonu šminke stavila na sebe! Od njih bježim kao đavo od krsta. Ima kolega koji vole klinke, ali ja ne.

Đani se prisjetio i svog djetinjstva, te naveo da je odrastao u vrlo skromnoj porodici.

– Nismo bili sirotinja, ali kao i svaka normalna porodica na Kosovu, skromno smo živjeli. Ćale je vozio autobus, a keva je radila u prodavnici. Iako nisu mogli sve da nam priušte, bili smo srećni. Zarađivao sam još kao klinac. Osetio sam lovu i batalio školu. Kada sam ćaletu rekao da sam pao razred, udario mi je tako jako šamar da ga i danas pamtim – ispričao je on za gorepomenuti list.

Život u varošici ga nije ispunjavao, pa je sa 17 godina spakovao kofere i otisnuo se u bijeli svijet.

– Imao sam veliku želju da uspijem. Nisam želio cijelog života da budem seljački pjevač i da radim samo po kafanama. Tačno je da sam u kafanama mnogo naučio, ali želeo sam da budem ovo što sam danas. Zato sam prvo otišao u Švajcarsku, a godinu dana kasnije u Njemačku. Mučio sam se. Niko me ništa nije pitao, spavao sam i po foteljama. Gazda bi nas petoro stavio u jednu sobu i nije pitao da li imamo uslova za normalan žvot. Dali bi nam lonac i sve smo morali sami da spremamo. Zato sam kao klinac naučio da kuvam, peglam, perem… Nikoga nisam imao pored sebe. Dok se nisam oznojio, nisam ništa imao – naveo je Đani.