Kako on kaže, u toku je utvrđivanje u kojim delovima Srbije ima najviše slobodnog državnog zemljišta koje može da se obrađuje. Kada se to popiše, biće raspisan javni poziv na koji će moći da se prijave mladi, ali i stariji poljoprivrednici (svi od 18 do 60 godina). Jedini uslov za dobijanje zemlje, naglašava Krkobabić, biće da obrađuju zemljište i da ima imaju prinose.

Prazna sela
U Srbiji ima oko 200.000 napuštenih kuća na selu, naglašava Krkobabić, od kojih čak 50.000 nema vlasnika.
- Država planira da popravi lošu statistiku i da vrati ljude na selo! Plan je da se ustupi državno zemljište koje propada onima koji žele da se bave poljoprivredom u dugoročni zakup bez nadoknade. U zakup će se davati do 50 hektara. Jedini uslov je da ti ljudi na pravi način koriste zemlju, da je obrađuju, što bi bila korist i za njih i za državu. Trenutno radimo na popisu zemljišta, a ima ga negde oko 200.000 hektara koje do sada nije dato u zakup. I to je prvi korak. Zatim ćemo videti u kojim delovima zemlje ga ima najviše, kakvo je uopšte interesovanje, a onda i raspisati javni poziv za poljoprivrednike - objašnjava Krkobabić i dodaje:

- Prema podacima koje imamo, najviše obradive zemlje ima u Pirotskom, Topličkom, Jablaničkom, Nišavskom i Pčinjskom okrugu. Ali uključićemo i brdsko-planinske delove. U ponudi će biti sve delovi Srbije u kojima može da se bavi poljoprivredom.
Domaći stručnjaci smatraju da su ovakva državna ulaganja odličan potez i da je krajnje vreme da se ljudi vrate na selo i da se okrenu poljoprivredi. Agroekonomski analitičar i član Nacionalnog saveta za spas sela Milan Prostran ističe da će predložene mere znatno doprineti opstanku srpskih sela.
- Verujem da će posebno mladim ljudima puno značiti da im država pokloni do 50 hektara plodne zemlje da obrađuju i tako zarade za život. To uopšte nije mala obradiva površina, to sve zavisi od tržišta i kulture koja se uzgaja. Mada, dobra ideja bi bila i da se ulaže i u male i srednje farmere, pa shodno ostvarenim dobitima, da im se to zemljište daje u vlasništvo - kaže Prostran.

Važna motivacija
Član Odbora za selo SANU Branislav Gulan upozorava da u selima Srbije broj stanovnika već godinama konstantno opada.
- U pojedinim selima živi čak manje od 100 ljudi. Na jugu i istoku Srbije imate čitava sela bez škola, jer u njima odavno ne živi više niko mlađi od 20 godina. Mladi jednostavno imaju odbojnost prema selu. Ali oni moraju da znaju da povratak na selo ne znači vraćanje motici i ralu, pošto je danas poljoprivreda veoma modernizovana i daje ozbiljnu perspektivu za život porodica. A u prilog tome idu i ova motivacija i ulaganje države - ističe Gulan.
 

Sve više neoženjenih

Osim što ima velikog broja napuštenih kuća i imanja u srpskim selima, statistika pokazuje i da oko 200.000 muškaraca starijih od 40 godina, kao i oko 100.000 žena starijih od 40 godina, nije oženjeno odnosno udato.
- Prosečna starost poljoprivrednog domaćinstva u Srbiji je 61 godina, u Babušnici je prosečna starost 74 godine. U 570.000 seoskih domaćinstava u Srbiji živi preko milion ljudi, ako je Srbija pala ispod sedam miliona ljudi, jedan veliki deo stanovništva živi tamo, brinu sami o svojim potrebama, a državi se okreću samo kada moraju da plate porez - rekao je Krkobabić.

Nedimović: Mladi hoće da rade na selu

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da se oko 5.500 mladih poljoprivrednika prijavilo za subvencije i da je sada mnogo više njih spremno da ostane u Srbiji i bavi se voćarstvom, povrtarstvom i zemljoradnjom.
- Poljoprivreda je privlačna sve više mladima, a to potvrđuje i ovoliki broj prijava za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. Pregovara se o programu IPARD 3, gde će biti posebna linija samo za mlade poljoprivredne proizvođače. Prioritet će imati oni koji se bave stočarstvom, povrtarstvom i vinogradarstvom. U naredne dve nedelje očekuje se i donošenje Strategije razvoja vinogradarstva i vinarstva - navodi ministar Nedimović.