Pomalo ispod radara prošla je informacija da je lucidni 26-godišnji polušpic parafirao ugovor sa 14-plasiranom ekipom prvoligaškog karavana Republike Srpske. Tokom omladinskog staža Mehmedović, dok je igrao za reprezentaciju Srbije, bio je generacijski biser.

Novopazarac se 2015. godine našao na renomiranoj "Gardijanovoj" listi najvećih svjetskih talenata, zajedno sa Kristijanom Pulišićem, Martinom Odegardom i Danijem Olmom. Samo što nije bio ni blizu toga da dostigne njihov nivo. Tadašnjeg vezistu Čukaričkog zvali su Mančester siti, Salcburg i Roma, ali "brđani" ga nisu pustili da ide.

Kasnije nije uspio da se probije do prvog tima, karijera je krenula ozbiljno silaznom putanjom i već neko vrijeme je Mehmedović igra niželigaški fudbal. Ipak, ne gubi nadu.

U intervjuu za "Glas Srpske" Mehmedović je ispričao svoju priču koju bi, kao obavezno štivo, trebalo da pročitaju mladi fudbaleri u Srpskoj, odnosno BiH. Za početak je otkrio otkud u Višegradu. 

- Dobio sam poziv. Došli su novi sportski direktor i trener, tako da mi se svidela priča. Mislim da će Drina da bude svaki dan sve bolja. Zato sam i došao, da napredujemo i klub i ja. Mislim, definitvno, da će to biti jedna prava priča. Moram da kažem i to da sam fantastično primljen u Drini i u gradu, kao da sam ovde 100 godina, a ne nekoliko dana. Momci su stvarno fenomenalni, primili su me kao brata - rekao je Mehmedović. 

Dodao je da ni sada nema menadžera.

- Sam dogovaram sve. Imam 26 godina, imam još fudbala u nogama. Ne razmišljam o onome što je bilo. Mislim da će Drina dosta da mi pomogne da se vratim u fudbalski svet. Mislim da ću odigrati dobru polusezonu i biće to sve bolje i bolje - istakao je Mehmedović. 

GLAS: Kako je biti, zvanično, jedan od najvećih svjetskih fudbalskih talenata? Kakav je osjećaj?

MEHMEDOVIĆ: Kada sam čuo za tu listu osećao sam se fenomenalno, nije to bila mala stvar. Pamtiću to celi život. U to vreme sam igrao stvarno sjajno, bio sam na pripremama sa Mančester sitijem. Bio sam i u Romi te u Salcburgu. Imao sam stvarno mnogo ponuda, svi su me hteli, ali Čukarički nije hteo da me pusti. Rekli su mi: "Računamo na tebe, ostaješ ovde. Ne zanimaju nas milioni, nikakve pare..." Potom se priča skroz okrenula. 

GLAS: Djeluje da ta Vaša priča može da se stavi na platno?

MEHMEDOVIĆ: Moja priča je neverovatna, može bukvalno film da se snimi. U reprezentaciji sam, recimo, kod svih selektora bio glavni igrač. Igrao sam u generaciji sa Erhanom Mašovićem, Urošem Račićem, Lukom Adžićem. Stvarno sam igrao fenomenalno i u nacionalnom timu i u klubu. Sa Čukaričkim sam svojio Omladinsku ligu, posle sam prebačen u prvi tim gde nisam dobio pravu šansu. Zašto? Ni danas ne znam. Nikad nisam saznao. Radili su mi dosta iza leđa u Čuki, pravili su neke spletke. Čak je trebalo da idem na pripreme sa prvim timom. Nenad Lalatović je bio trener, sve je bilo ekstra, odradio sam dobro prvi deo priprema u Beogradu i kad je trebalo da se putuje na pripreme otišao sam u svlačionicu i video da nema mog imena na spisku putnika. Tu sam poludeo, nisam mogao da verujem šta se dešava. Nikada mi nisu rekli zbog čega sam otpao. Posle sam tražio papire da idem iz kluba, svašta se izdešavalo. 

GLAS: Kako su izgledale probe koje ste svojevremeno prošli u Mančester sitiju i Romi? 

MEHMEDOVIĆ: U Sitiju se radi fenomenalno. Mnogo su nivoa iznad nas. Trener je bio Patrik Vijera. On me je dočekao, prvi mi je prišao tamo. Što se tiče igrača bio je Anhelino, koji sad igra u Romi pa Tosin Aderabiojo, on sad igra u Čelziju. Još je tu bilo dosta momaka koji danas igraju u elitnim ligama Belgije, Holandije. Bio sam deset dana sa njima, nije se videla nikakva razlika u kvalitetu kada poredim sebe i njih. Čak sam odigrao i utakmicu protiv Čukaričkog, po poluvreme za Siti i "brđane". Sve je tamo bilo fenomenalno, ali nije mi bilo dozvoljeno da ostanem tamo, da pređem u Siti. Da sam ostao bila bi to druga priča. 

GLAS: Kakva su Vam iskustva iz Rome?

MEHMEDOVIĆ: Kada sam otišao u Romu tamo su bili Frančesko Toti, Adem Ljajić, koji me je i dočekao, pa Danijele de Rosi, Nemanja Radonjić. Uživao sam gledati Totija i društvo kako na terenu pored našeg izvode "slobodnjake" i šale se, bio sam oduševljen. I u Romi i u Salcburgu sam odradio fenomenalan posao, odradio sam super sve treninge, svideo sam im se, ali... Svakako jedno veliko iskustvo za mene i škola.

GLAS: Kako je išao Vaš put poslije Čukaričkog?

MEHMEDOVIĆ: Posle Čukaričkog sam otišao u Lučane. Bio sam u Mladosti i dobio sam poziv iz Singapura. Bilo mi je to nešto zanimljivo i rekao sam sebi ajde da probam. Bio sam četiri godine, stvarno jedno nezaboravno iskustvo. Singapur je prelep i mora se videti uživo, to je nešto što se ne može rečima opisati. Sve je čisto, papirića nema ma ulici. Ljudi su veoma prijatni, kulturni i stvarno se nisam osećao kao stranac tamo. Najviše se jede riža, posle sam je i ja najviše jeo, uz piletinu. Idealno je da se ode sa porodicom i sam, naravno. Posle završetka tamošnje odiseje išao sam sa suprugom turistički. Prlepih mesta ima. 

GLAS: U dresu Tampines Roversa, za četiri godine, osvojili ste dva kupa Singapura i jedan Superkup te zemlje, igrali u azijskoj Ligi šampiona i AFC kupu (azijski pandan Ligi Evrope). 

MEHMEDOVIĆ: Igrao sam Ligu šampiona, koju sad igra Kristijano Ronaldo i Al Nasr. Imao sam fenomenalne sezone, svaka je bila takva i što se tiče golova i asistencija. Nisam se pokajao što sam otišao tamo. 

Radonjić

GLAS: Igrali ste u reprezentaciji i Čukaričkom sa Nemanjom Radonjićem. Ima li neka anegdota s njim?

MEHMEDOVIĆ: Ima ih mnogo, evo jedna. Bili smo u Čuki. Ne mogu da se setim gde je trebalo da putujemo. Polazak je bio u 11 časova, ali Radonja nije došao u predviđeno vreme. Svi su ga zvali na telefon, ali nije se javljao. Ponovo su ga zvali posle nekih pola sata, 40 minuta, javlja se Radonja i kaže: "Šta je problem, što me zovete"? Ovi mu kažu da kasni na polazak autobusa. Kaže on: "Eto mene, stižem". Došao je posle sat i nešto vremena. Lagan je on i opušten o tom pitanju, ali je stvarno dobar momak, a fudbaler... Takvog fudbalera, boljeg, nisam video poslednjih ne znam koliko godina. Kakvu on tehniku, brzinu ima, ma sve... 

Đurić

GLAS: Kakav je utisak na Vas ostavio Dobojlija Aleksandar Đurić, koji je fudbalska legenda u Singapuru?

MEHMEDOVIĆ: Svi ga vole i poštuju. On je tamo pravo božanstvo. Naravno, upoznali smo se, često smo se družili. Sjajan čovek, imam samo reči hvale za njega, kao i svi tamo, uostalom. Kapa dole za karijeru.