"Savremeni kuvar", na više od 1.000 strana, u kojem se nalazi više od 3.200 recepata i savjeta, u poglavlju "Kafa", podsjeća i na predanje da zasluga za otkriće kafe pripada jednom "čobančetu koji je primetio da mu koze pokazuju izuzetnu živahnost kad god bi se nabrstile biljke poznate pod imenom kahoua". U Evropi je kafa počela da se pije sredinom 17. vijeka.

Da je bilo nešto posebno u mlinovima za kafu koji je nekada svaka kuća imala, a kojima se širio miris mljevene kafe, potvrđuje i ovaj stari kuvar u kojem se u pripremi navodi važnost mljevenja kafe prije kuvanja.

Priprema kafe:

"Da bi kuvana kafa bila ukusna potrebno je prvo da zrna kafe budu lijepo ispržena ali ne prepržena. Drugo, da se kafa dobro samelje neposredno prije kuvanja. I treće, da voda dobro provri a zatim kad se kafa skuva, da napravi još jedan ključ. Kafa se služi čim se skuva, nikad podgrejana. Talog od kafe ne smije se ponovo upotrijebiti".

A razlika između srpske i turske kafe, nije samo u načinu služenja, već i u pripremi. Evo šta kaže Kuvar iz 1967. godine:

Srpska crna kafa

"Staviti u džezvu vodu i šećer i pustiti da provri. Za jednu šoljicu kafe potrebna je šoljica i po vode, kocka šećera i kašičica mljevene kafe. Kad voda provri, odliti malo u šoljicu ili drugo lonče, zakuvati kafu, pa vratiti džezvu na vatru da kafa napravi ključ, odnosno, samo da se podigne, ništa više. Usuti odlivenu vodu, ostaviti kafu minut-dva da 'stane' a zatim je razliti u šoljice i služiti".

Turska kafa

"Ova kafa se najviše pije u Bosni a spravlja se ovako: Staviti kafu u suvu zagrejanu džezvu i preliti je ključalom vodom. Kafa ne treba više da vri. Odnos vode, kafe i šećera je isti kao za srpsku kafu, samo što se šećer ne stavlja u kafu već se služi posebno. Gotova turska kafa služi se u malim džezvama, za svaku osobu posebno".