“Ima računa, samo treba da se radi… Eto, ja idem i na posao, pa sve stignem… Evo sad sam uzeo godišnji, 12 dana, ljudi uzmu odmor, odu na more, a ja u maline”, kaže mladi Irfan Omerčević (23) iz Fojnice koji dodaje da to svojih malina što ima, pobere sam.

Svako jutro, umjesto da se na godišnjem naspava i odmori, on potegne u selo, u maline… Nudili su mu i da proda zemlju, ali nije htio.

Kaže i da će taman za ovaj godišnji da obere maline ali i da skokne do mora, da se malo odmori.

“I kad dođem s posla ja berem… Šta ću kad svaki dan neki kupac prolazi… 5 gajbi, 5 gajbi… Da mu pomogne, veli nema nikog, a danas ni za pare ne možeš da nađeš a kamoli ovako… Drugo, svako ima tih malina pa radi svoje”, veli 23-godišnjak iz BiH i dodaje: “Svako se bori za sebe”.

“Evo dolje jedan komšija, ljudi mu zavide što ima, što radi, a to narod ne voli, ne cijeni. Ja nisam zavidan, ja volim kad ljudi rade, imaju”, kaže Irfan.

“Svi bi kad bi neko za njega radio…. Treba ustat’, pa radit’, sjedi na balkonu pa veli vidi budale što radi, a on nema marke u džepu… Sjede u hladu a nemaju ništa u životu, ništa nisu stvorili”, dodaje mladić koji odgovara i na manje prijatno pitanje:

“Šta bi rekli tvoji vršnjaci… Jel bi rekli svaka ti čast ili vidi budale”?

“Ima i jednih i drugih… Kad ih dovedem ovdje na roštilj kažu što si lijepo sredio, a kad treba brati maline, nema nikog! Prvi moj burazer”…

“Zato ja poranim u 5 ujutru, popijem kaficu na balkonu, uzmem gajbe i u maline…., nije lako ali naberem po 25 gajbi. Kad upekne, kad se umorim, ja odem kući i legnem i sutra ujutru opet isto… Dosta naroda je ukinulo maline, ja nisam, ako ne bude išlo, onda ću krompir”, kaže Irfan kome su svi govorili šta će ti to, kome ćeš to, ideš na posao…

“Samo da ti nemaš u džepu”, kaže Irfan, sjećajući se kako su ga odgovarali da ne uspije. Na pitanje otkud mu tolika energija, on veli da stiže sve i da ima vremena za sve. I za posao, i za maline a nađe i vremena da ode na bazen, na piće, malo će i na more.

Ispričao je i kako je prije neki dan nekom čovjeku trebalo da se iskopa 200 metara kanala za šlauf (cijevi za vodu) i da se zatrpa…

“Koliko je para? Kaže, 600 maraka (300 evra)! Pa hoću i to. Dva dana išao, kopao, uzeo 600 maraka. Pa, đe ima to 600 maraka za dva dana? U mene to cijela plata, a ja za dva dana zaradio! Sve se more kad se hoće… Neko bi rekao, neću ja… Neka ti kopa ko hoće… Ako imam vremena, idem i da kosim i da kopam…Mimo posla, mimo plate, uvijek treba para. Moraš hiljadu poslova da radiš da bi nešto imao, da bi nešto stekao. Da ne radim na dnevnicu, ne bih ništa imao”, kaže Irfan kome ništa nije mrsko.

“Što neće drugi? Neće, što im je mrsko”, odgovara on kao iz topa.”Ima ko da radi, ali omladina neće a nema ništa, ima samo marku i po u džepu. Ustani pa radi, ja ustajem u 5 a on spava do 11”.

“Nikad ne bih prodao ovu ljepotu”, veli on dodajući i da je sebi napravio brvnaru, “hladnjak” da se malo odmori i rashladi, sve je sam sazidao, podigao, može tu i da odspava, a do prije dvije godine tu je bila samo jedna obična klupa. Fali, veli, samo šporet i vodu da dovede.

Radi, kaže, odmalena a ima i dva brata koje zemlja uopšte ne zanima. Odrastao je bez roditelja, a dodaje da će ići i u borovnice.

“Sad se pare uzimaju ko zna, đe ćeš zaraditi u jesen, kaže i dodaje da mu na pamet ne pada da ide u Njemačku”, prenosi Kurir Youtube priču Alena Avdića.