On je prvi put ispričao šta se desilo kobne večeri.

“Pravda treba da bude zadovoljena i ja sam za to. Prva je rana bila tu, zadobio sam je kad sam otvorio vrata, duboka je pet centimetara. Još je to friško i duboko, puno sam iskrvario... Vršili smo svoje dužnosti kolega Maran i ja, a onda je ušao taj momak. Imao je duksericu, sjedio sam za stolom gdje ima staklo“, rekao je Hasanović, prenosi Avaz.

Kaže da je maloljetnik imao duksericu na glavi te da mu nije mogao vidjeti lice.

“Samo je ravno išao, poprečno meni. Prošao je i ja sam ga zaustavio, govorio sam: ‘Gospodine, stanite, ne možete dalje, nemate gdje ići, ovdje se morate obratiti.’ On je produžio dalje. U tom momentu sam ustao, otvorio vrata naše kancelarije. On je bio pred vratima. Nož je već pripremio i istog trena me tu pogodio. Onda sam se maknuo ustranu i uhvatio sam ga”, ispričao je Hasanović.

Kaže da, iako maloljetnik ima samo 15 godina, bio je spreman.

“Moj kolega Maran (Ozren, stradali policajac, op.a.) je sjedio, u tom trenutku je odmah ustao. Ja sam ga zgrabio, a on je priletio meni s palicom da udari čovjeka i da mu izbije nož. U tom trenutku je taj momak Maranu zabio nož. Držao sam ga za glavu, nisam za ruke. To je sve bilo refleksno i u brzini. Nož mu je ispao, uspio ga je udariti poslije ubadanja. U tom bacanju sam zadobio ranu na licu i na leđima od noža, borio se i on”, kaže Hasanović.

Dodaje da ga je stavio pod kontrolu, dok je Maran zvao druge kolege.

“Te kolege su za nekoliko minuta stigle, preuzele lice od mene, oni su mu stavili lisice. Njega sam držao pod sobom, koljenom na leđima. Kada je ulazio na vrata, rekao je: ‘Tekbir, Allahu ekber!’ Govorim samo istinu, taj Maran je sa mnom popio hiljade kafa. Meni je tog čovjeka žao. Došao sam iz bolnice, ušao sam u stanicu i kad sam vidio njegovu sliku, odmah sam zaplakao. Toliko mi je taj čovjek bio drag”, poručio je Hasanović.

Hasanović kaže da nije poznavao ni maloljetnika niti njegove roditelje, samo njegove amidže.