Dugačko pitanje koje matičari u BiH postavljaju mladencima u vezi s prezimenom u Japanu nije tako komplikovano – muž i žena moraju da se prezivaju isto. Iako je moguće da mladoženja uzme mladino prezime, u 96 odsto slučajeva žene su te koje se odriču svog. U znak protesta zbog arhaičnog zakona Mari Inou i njen vjerenik Kotar Usuji kažu za Bi-Bi-Si da vjenčanje ne dolazi u obzir.

Japan je jedna od svega nekoliko razvijenih zemalja koje zabranjuju različita prezimena u braku i taj zakon, po ocjeni UN, diskriminiše žene. Britanke su se za pravo da zadrže djevojačko prezime u braku izborile krajem 19. vijeka, a Amerikanke 1972. godine. Za Japanke ta borba i dalje traje. Vrhovni sud im je 2015. zadao udarac zaključivši da zakon o prezimenu ne krši Ustav i da je na parlamentu da li će donijeti novi zakon. Za aktivistkinje je ovaj postojeći – dokaz potčinjenosti žena u zemlji u kojoj muškarci dominiraju u politici, ekonomiji i kulturi, dok se od žena očekuje da se brinu o djeci i domaćinstvu i onda kada su zaposlene.

Imenovanje Jošihide Suge za novog premijera prošle godine nakratko je pobudilo nade, jer je on otvoreno podržao reformu prezimena. Međutim, u decembru vlada u plan za rodnu ravnopravnost uopšte nije unijela pitanje prezimena, pod pritiskom konzervativnih poslanika koji smatraju da bi novi zakon uništio strukturu društva zasnovanu na porodici.

Iako vlada želi da se više žena pridruži radnoj snazi, čini se da rodni jaz raste. Japan je pao 11 mjesta u odnosu na prethodnu studiju o jednakosti Svjetskog ekonomskog foruma i sada je na 121. mjestu od 153 države. Neki ga zovu demokratijom bez žena, pošto ih je u vladi samo dvije, a u parlamentu manje od 10 odsto. Nedavno je šef Olimpijskog komiteta Joširo Mori morao da podnese ostavku zbog seksističkog komentara da „sastanci s pričljivim ženama znaju da se otegnu”. Posle toga je generalni sekretar LDP-a rekao da žene treba da budu prisutnije na ključnim sastancima, ali se ispostavilo da je ideja da one budu samo fizički prisutne, ali da se ne javljaju za riječ, nego da ideje pošalju napismeno.

Apsurd je da se nova ministarka za rodnu ravnopravnost Tamajo Marukava protivi promeni zakona o prezimenu. Marukava je inače njeno devojačko, koje koristi u javnom životu, dok je u dokumentima Otsuka, po suprugu, takođe poslaniku vladajuće Liberalno-demokratske partije (LDP). Ona je bila u grupi od 50 poslanika koji su apelovali na skupštinu prefekture Saitama da ne usvoji mišljenje o promeni zakona, što je bio put da to pitanje dođe na dnevni red u parlamentu.

Konzervativni političari i analitičari smatraju da bi različito prezime supružnika narušilo tradicionalni koncept porodice, koja u središtu nema pojedinca već familiju.

„Za mnoge, žena koja ne želi da preuzme prezime muža narušava mnogo više od nuklearne porodice, ona narušava celu ideju porodice”, kaže za Bi-Bi-Si Linda Vajt, profesorka japanskih studija na američkom koledžu Midlberi. Objašnjava kako je tradicionalni japanski sistem koseki (porodični registar), zasnovan na domaćinstvima s jednim prezimenom, pomogao očuvanju patrijarhalne kontrole svuda, od vlade do velikih preduzeća.

Čini se, međutim, da je samo japansko društvo otvoreno za promene. Anketa iz oktobra je pokazala da skoro više od 70 odsto ispitanika ne mari ako supružnici imaju različito prezime, a samo 14,4 odsto podržava sadašnji zakon.

U ovom trenutku pred sudovima je još devet tužbi u kojima se traži pravo na različita prezimena u braku. Tužitelji nisu samo žene, nego i muškarci. Među njima je 21-godišnji Seići Jamasaki, koji je 28 godina u vanbračnoj zajednici, jer ni on ni partnerka nisu hteli da menjaju prezime. Neke žene se žale da im se promena prezimena može loše odraziti na karijeru i da je komplikovano menjati dokumenta. Neke druge, pak, kažu da je odluka da uzmu prezime supruga prirodna, jer je tako porodica celovitija. Na kraju, suština borbe je da svako može da odluči kako želi. Britanke su se odavno izborile da zadrže prezime, ali, prema podacima iz 2016, svega 10 odsto njih to i čini.