Članice EU i njihovi partneri, uključujući London, započeli su hitne razgovore o tome kako povećati svoje odbrambene kapacitete i vojne izdatke te pružiti sigurnosne garancije Ukrajini u slučaju potencijalnog mirovnog sporazuma između SAD-a i Rusije postignutog mimo njih.

"Evropi je potrebna integrisanija odbrambena industrija. Moramo proizvoditi bolje i raditi zajedno", rekao je belgijski šef odbrane Theo Francken za Financial Times,ističući da u fragmentiranom evropskom pejzažu svaka zemlja slijedi vlastite projekte, što rezultira malim serijama narudžbi, visokim troškovima održavanja i neefikasnošću.

Američki ministar odbrane Pete Hegseth prošle sedmice upozorio je da vojno prisustvo njegove zemlje u Evropi neće trajati "zauvijek", što je izazvalo strahove u mnogim glavnim gradovima zbog mogućeg povlačenja otprilike 90.000 američkih vojnika i naoružanja stacioniranih na kontinentu.

Francken je rekao da je Trumpova administracija poslužila kao poziv na buđenje, s očekivanjem da će "veća integracija odbrambenih kompanija i industrijskih tvornica" biti ostvarena "u narednih 12 mjeseci".

Evropa treba formirati do četiri "zaista velike" odbrambene kompanije, poput Rheinmetalla, Airbusa i Thalesa. To bi, kako je rekao, "poboljšalo kvalitet" i "smanjilo troškove" oružja proizvedenog na kontinentu.

Međutim, belgijski ministar je istakao nedostatak liderstva među evropskim šefovima država i vlada koje bi potaknulo takve ambiciozne projekte. "Trebamo nekoga ko će reći: ‘OK, ljudi, u dubokim smo gov*ima" kazao je Francken. "Imamo velike probleme i trebamo poduzeti zaista krupne korake naprijed."

Zajednički evropski projekti do sada nisu bili uspješni, dijelom zbog insistiranja svake nacije da doprinese dijelovima cjelokupnog proizvoda. "Samo navedite jedan evropski projekt, integrisani projekt koji je bio uspješan".

"Moramo prestati s tim da svaka pojedina zemlja ima svoj vlastiti tim inženjera... pokušavajući postići kompromis," rekao je, dodajući da trenutni proces izgleda kao da se sve ideje "stave u bocu, promućkaju, i onda dobijemo helikopter ili avion. To ne funkcioniše tako".

Fragmentacija tržišta, visoki troškovi i niži kvalitet su među glavnim razlozima zašto evropske vlade radije kupuju američko oružje, rekao je. Ti prihodi od prodaje oružja mogli bi biti poticaj za SAD da nastave saradnju s Evropom. "Ali evropski saveznici moraju učiniti više", dodao je.

Belgija, dom nekoliko kompanija za proizvodnju oružja, uključujući proizvođača vatrenog oružja FN Herstal, razmatra pridruživanje francusko-njemačkom projektu borbenog aviona — odluka će biti donesena do kraja godine.

Francken je rekao da, uprkos naporima na konsolidaciji, veće kompanije ne bi trebale "apsorbovati svako pojedinačno preduzeće" i da bi manja preduzeća trebala "nastaviti raditi".

Za finansiranje povećanja odbrambenih kapaciteta, Francken je rekao da podržava prijedlog Evropske komisije da se ublaže fiskalna pravila za odbrambenu potrošnju, kako bi se državama članicama omogućilo preuzimanje većeg duga.

"Možete vidjeti da nam trenutno treba više novca za veću kupovinu i nabavku mnogih stvari", rekao je. Belgija ima jedan od najviših nivoa duga u odnosu na BDP u bloku — više od 100 posto, u poređenju s pragom EU od 60 posto.

Francken je rekao da "nije baš" naklonjen zajedničkom zaduživanju za finansiranje odbrane — ideji koju promoviraju Francuska i drugi — ali je dodao da bi to moglo biti dio većeg kompromisa o povećanju odbrambenih izdataka u budućnosti.