– Najteže mi je bilo kada sam izašla i pozvala mamu i, prvi put poslije mjesec dana, čula njen glas. Prvo što sam joj rekla bilo je: ‘Mama, izvini’, a ona mi je odgovorila da nemam zbog čega da se izvinjavam i da sam samo morala da budem mnogo obazrivija u kakvom se okruženju krećem. To me je još više zaboljelo i poslije 30 dana sam najviše zaplakala baš u tom trenutku – rekla je na početku ona i objasnila da je vrijeme u pritvoru iskoristila da se suoči sa sobom.

– Bilo mi je mnogo teško, ali ovo je najveće iskustvo koje sam mogla da dobijem. Bila sam sama i mogla sam da saberem svoje misli, da razmislim ko sam, ko su drugi i šta je važno u životu. Nikada nisam bila od onih koji kukaju i zahvaljujući mom pozitivnom pristupu izašla sam i prije nego što su rekli da hoću. Ne znam kako bi mi bilo da sam se ponašala kao princeza na zrnu graška – ispričala je Tijana Ajfon za Alo i otkrila na šta joj je ipak bilo teško da se navikne.

– Bilo mi je neobično da se naviknem na to da se u deset uveče gase svjetla, a da se pale u šest ujutru. Imala sam osjećaj da sam navijena kao sat, ali navikla sam se. Kada je riječ o zatvorskoj hrani, nije bilo kao u restoranu, ali jela sam gotovo sve. Bila sam u konstantnom strahu da se ne ugojim, ali situacija je takva da ako ne jedeš to što imaš, ostaneš gladan – priča Tijana i kroz šalu ističe koji će joj zatvorski specijalitet najviše nedostajati.

– Iako sam uhapšena u Bosni, moram da kažem da su Bosanci najbolji ljudi koje sam mogla da sretnem. Imaju veliko srce i poštovanje prema drugima. Njihova ljudskost i srdačnost su mi najviše pomogli da izdržim sve – rekla je ona.

– Moram da kažem da je zatvorski pasulj najbolji koji sam probala, ali bilo je i nekoliko jela koje sam morala da vraćam. Prvo što sam pojela po izlasku iz zatvora je pica. Bila sam je željna sve vrijeme. Iako inače ne jedem puno, picu sam jela dok me stomak nije zabolio. Lijepo je kada sam biraš šta ćeš da jedeš – iskreno kaže Tijana, a potom dodaje zbog čega ne može da govori o svom slučaju:

– Ne smijem da pričam o slučaju jer moram da sačekam da sud kaže svoje i da bude podignuta optužnica. Nisam kriva i nisam uradila ništa loše, osim što sam se našla u pogrešno vrijeme na pogrešnom mjestu. To je sve iako bi mnogi željeli da čuju nešto drugo – kaže Tijana i dodaje da će sada da se posveti kozmetičkom salonu koji je otvorila neposredno prije nego što je uhapšena.

Tijana ne krije da su je mnogi bliski ljudi razočarali, ali da joj je ovo iskustvo pomoglo da shvati ko su joj pravi prijatelji.

– Dok sam bila u zatvoru, izgubila sam ljubavnog partnera. Lažne drugarice su uradile svoje i jedva dočekale da upropaste nešto lijepo iz mog života. Ne žalim i ne boli me to. To je dokaz da određene ljude boli moj život. Samo su pravi prijatelji, nekolicina njih, ostali uz mene, a i očekivala sam da će mnogi da likuju. Samo nisam očekivala da ih je toliko mnogo – priznaje Maksimovićeva.