Ljekar opšte prakse koji je želio da ostane anoniman, radi s bugarskim reprezentacijama i olimpijskim sportistima u nekoliko sportova, uključujući fudbal, rvanje i karate. On je prošlog mjeseca rekao za RSE da nije vakcinisan zato što "nema dokaza do kojeg se došlo empirijskim metodom da (takav) virus... postoji".

 

On je samo jedan od mnogih bugarskih zdravstvenih radnika koji su odbili da se vakcinišu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

 

Među bugarskim zdravstvenim radnicima vakcinu je primilo samo 25,5 odsto njih, što je najmanje među članicama Evropske unije i tek dio prosjeka u Uniji od 85 odsto, pokazuju podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti. U užoj kategoriji "medicinskog osoblja" otprilike je polovina potpuno vakcinisana, navodi bugarsko ministarstvo zdravlja, a broj je još veći među nekim specifičnim grupama, uključujući ljekare i bolničare.

 

Za poređenje, u SAD je oko 75 odsto medicinskih radnika potpuno vakcinisano, naspram 60 odsto cjelokupnog stanovništva u toj zemlji.

 

Anonimni ljekar koji je govorio za RSE tvrdio je, bez ikakvih dokaza, da postoji "zabrana obdukcija ljudi koji su umrli od COVID-a" i sugerisao da dok "drugi smrtonosni virusi mogu da se dijagnostikuju... kod COVID-a toga nemate". Skeptici u pogledu korona virusa često tvrde da su pacijenti čija je smrt zvanično pripisana COVID-19 zapravo umrli od drugih uzroka.

 

Ukupna stopa vakcinacije u Bugarskoj i dalje je ispod 25 odsto, što je najgore u EU i posebno loše kada se poredi s 90 odsto u Portugalu, zemljom slične veličine. Niska stopa vakcinisanja u zemlji EU s oko sedam miliona ljudi posebno zabrinjava usred novog ogromnog porasta slučajeva COVID-19 koji su preopteretili bolnice i doprinijeli trećoj najgoroj stopi smrtnosti u svetu. COVID-19 je do sada odgovoran za 25.000 smrtnih slučajeva u Bugarskoj.

 

Krajem prošle nedelje, šest predstavnika bugarskih lekarskih udruženja i grupa pacijenata s ministrom zdravlja Stojčom Kacarovim predstavili su ujedinjeni front protiv COVID-19.

 

S maskama i držeči se za ruke dan posle rekordnog dnevnog broja umrlih od 310, oni su pozvali sve Bugare da se vakcinišu što je pre moguće. "Svi se suočavamo s ogromnom pretnjom i potrebna je zajednička akcija", rekao je Kacarov, čija je prelazna vlada uvela "zelene propusnice" 21. oktobra kako bi ograničila pristup većini aktivnosti u zatvorenom prostoru na potpuno vakcinisane, nedavno testirane ili nedavno oporavljene od korona virusa. Radnici u zdravstvenom sektoru takođe moraju da imaju "zelenu propusnicu".

 

Rast broja vakcinisanih među stanovništvom pred letnje odmore, kao i posle uvođenja zelene propusnice, brzo je splasnuo.

"Bugarska je podbacila s vakcinama", rekao je na sastanku s Kacarovim Stanimir Hasardžiev, koji je na čelu Bugarske nacionalne organizacije pacijenata i član odbora Evropskog foruma pacijenata (EPF).

 

On je izrazio nadu da Bugari koji oklevaju da se vakcinišu shvataju da "nema zavere" i dodao: "Zaboga, braćo, vakcinišite se".

 

Ali koliko god da su prosečni Bugari slabo reagovali na takve pozive za vakcinaciju, možda je trebalo da Kacarov i Hasardžijev svoje apele upute predstavnicima lekara, medicinskih sestara, zubara i drugih zdravstvenih radnika koji su stajali pored njih.

Aleksandar Naidenov, lekar dentalne medicine koji takođe predaje biologiju u privatnoj STEM školi u Sofiji, za niske stope vakcinacije u Bugarskoj uopšte i u zdravstvenom sektoru krivi "lošu zdravstvenu kulturu", zajedno s nepoverenjem u vlasti i medijskim cirkusom oko debata o vakcini.

 

On takođe smatra da je tvrdoglavo odbijanje bugarskih lekara da prihvate inovacije kao što su vakcine protiv COVID-19 jedno od nasleđa loših navika iskovanih u istočnom bloku, uključujući neuspeh u praćenju naučnih trendova.

 

"Većina njih nije protiv vakcina, već jednostavno ne razumeju vakcine", rekao je on.

 

Naidenov je istaknut zastupnik vakcina na društvenim mrežama i rekao je za RSE da skepticima u pogledu vakcinama među medicinskim kolegama često protivreči citirajući nauku i dajući linkove.

 

On je rekao da njihovi odgovori često uključuju neku verziju "ali ja ne verujem podacima".

 

"Oni uopšte ne veruju vlastima u Bugarskoj, ali ne samo bugarskim vlastima", rekao je Najdenov. "Oni ne veruju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), ne veruju CDC-u (Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti) u SAD, ne veruju ničemu. A onda ih pitam: 'Vi lečite pacijente, ali vi niste sami otkrili kako da ih lečite – čitate protokole SZO ili druge naučne radove, zar ne?"

 

"'Pa zašto im verujete kako da lečite svoje pacijente s drugim bolestima, ali im ne govorite o COVID-u i vakcini?' I onda jednostavno prestaju da se prepiru sa mnom."

 

U Bugarskoj je zasigurno bilo problema s početkom vakcinisanja, uključujući početni nedostatak vakcina pošto je politički nepopularna vlada u Sofiji sporo reagovala i zato što su zapadne farmaceutske kompanije obećale više nego što su mogle da isporuče.

 

Za sporo vakcinisanje takođe se okrivljuje to što javnosti ne prepoznaje rizike od COVID-19 i prednosti vakcinacije, posebno starije i manje obrazovano bugarsko stanovništvo.

 

Međutim, skepticizam u pogledu vakcina u Bugarskoj s mnoštvom raskrinkanih teorija zavere bio je značajan mnogo pre nego što se pojavio novi korona virus. U izveštaju koji je Evropska komisija objavila 2018. o "poverenju u vakcinu" zaključeno je da je od svih stanovnika zemlja EU, za Bugare "najmanje verovatno da će se saglasiti da su vakcine bezbedne".

 

To ukazuje na potrebu za snažnom kampanjom podizanja svesti javnosti i pouzdanim medicinskim savetima za borbu protiv straha javnosti pošto su detaljne kliničke studije i regulatorna odobrenja sugerisala da su nove vakcine bezbedne i efikasne.

 

"Još kada je pandemija počela, i kasnije kada su počele da dolaze vakcine, informativna kampanja Ministarstva zdravlja bila je veoma haotična, zbunjujuća, a pružene informacije izazivale su mnogo više strah nego poverenja u vakcinu", rekao je za RSE potpredsednik bugarskog Nacionalnog udruženja lekara opšte prakse, Dr. Hristo Dimitrov. "Sada vidimo plodove toga".

 

S druge strane, Bugari su brzo prihvatili istaknute medicinske stručnjake poput doktora Atanasa Mangarova, pedijatra i specijaliste za infektivne bolesti iz Sofije koji je postao lučonoša antivaskera.

 

Mangarov je naširoko citiran u bugarskim medijima i ima milione pratilaca na TikToku, Instagramu i Jutjubu (YouTube), gde navodi svoje odbijanje da se vakciniše i deli priče o neuspesima vakcina, dok se protivi obaveznoj vakcinaciji.

 

On odbacuje imuniteta koji dolazi s vakcinacijom nasuprot prirodnog imuniteta preko zaražavanja, za koji kaže da je jedina garancija protiv novih varijanti korona virusa.

 

Neke evropske države, uključujući Grčku, Mađarsku i Francusku, već zahtevaju da zdravstveni radnici i kućni negovatelji budu vakcinisani.

 

Neke drugi koje već imaju visoku stopu vakcinacije, poput Velike Britanije, nagovestili su da će uskoro zahtevati vakcinaciju zdravstvenih radnika.

 

Mnoge druge vlade su, međutim, izbegavale takvo obavezno vakcinisanje.

 

Predstavnik lekara Dimitrov insistira da među lekarima specijalistima ima "vrlo, vrlo malo" onih koji se protive vakcini protiv COVID-19. On je rekao da je ideja da lekari opšte prakse "nekako sabotiraju kampanju vakcinisanja potpuno pogrešna".

 

"Celu situaciju čini još gorom to što su lekari koji sumnjaju 'glasniji' i čini se da njihovi glasovi više odjekuju u medijima i među građanima", rekao je Dimitrov.

 

On je ponovio navode drugih kritičara koji su naveli kasni početak i spor tempo bugarske nacionalne kampanje vakcinisanja. U stvari, Dimitrov tvrdi da je naizgled niska stopa vakcinacije među medicinskim radnicima rezultat visoke stope infekcije među njima.

 

"Ako oduzmete mali procenat antivaksera – možda ne 'antivaksera', već 'onih koje sumnjaju u vakcinu' – činjenica je da je ogroman procenat medicinskog osoblja oboleo od COVID-a, ponekad više puta", rekao je on. "Tako da oni spadaju u kategoriju ljudi koji tek treba da se vakcinišu, jer imaju antitela".

 

Ipak, zvanična statistika pokazuje da je do 5. novembra bilo 4.424 potvrđena slučaja COVID-19 među bugarskim lekarima, 5.409 među medicinskim sestrama, 3.149 među bolničarima i 3.180 među "drugim medicinskim osobljem" – ukupno 16.162 slučaja.

 

To znači da su ostale desetine hiljada lekara, medicinskih sestara i drugih medicinskih stručnjaka i negovatelja – što predstavlja potencijalan problem dok zvaničnici sprovode zahtev obavezne "zelene propusnice" u sektoru zdravstvene zaštite.

 

Bugarsko medicinsko udruženje procenjuje da je broj registrovanih lekara u zemlji skoro 33.000, i tvrdi da je više od polovine lekara i medicinara u zemlji bilo potpuno vakcinisano do kraja jula.

 

Bugarska nije bila teško pogođena u proleće 2020, kada su Italija i zapadna Evropa bili "epicentar" zaraza novim korona virusom.

 

Od tada se, međutim, suočila s tri velika naleta COVID-19 koji su pogodili njenu stariju populaciju i preopteretili zdravstveni sistem koji je već pucao. U poslednjem je krajem oktobra bilo skoro 5.000 zaraženih na dnevnom nivou.

 

Rezultat su neke od najviših stopa zaraze i smrtnosti u EU prošlog meseca, kada je Evropa ponovo postala epicentar COVID-19.

 

Posledice na očekivanu dužinu života već se osećaju. Novoobjavljeno istraživanje koje poredi podatke o smrtnosti među 37 zemalja s višim srednjim i visokim prihodima pokazalo je da je Bugarska od početka pandemije imala treći najveći pad prosečnog životnog veka, posle Rusije i SAD.

 

Bugarski muškarci u proseku umiru skoro dve godine ranije, a žene 1,37 godina ranije, pokazuje studija objavljena 5. novembra u časopisu BMJ Britanske medicinske asocijacije.