Prema dosadašnjim testiranjima, vakcina je pokazala 95 odsto efikasnosti, uključujući i 94 odsto u starijoj populaciji. Vakcina je testirana na 43.000 ljudi u šest zemalja i nisu izražene nikakve ozbiljnije nus-pojave.

Ali, kako tačno vakcina djeluje na naš organizam?

Vakcina je mRNK, odnosno prenosnik RNK genetskog koda.

Šta to znači?

Konvencionalne vakcine se prave pomoću oslabljenih oblika virusa, ali mRNK koristi samo genetski kod virusa.

Vakcina mRNK se ubrizgava u tijelo i sastojci ulaze u ćelije "govoreći im" da počnu sa stvaranjem antigena. Ove antigene imuni sistem prepoznaje i tako priprema ćelije za borbu protiv korona virusa SARS-CoV-2, piše "Telegraf.rs".

Za stvaranje mRNK vakcine nije potreban stvarni virus, što znači da se brzina proizvodnje vakcina može drastično ubrzati prema potrebi.

Kao rezultat, mRNK vakcine su mnogo brže rješenje za zaustavljanje pandemije ove zarazne bolesti.

U teoriji, one se takođe mogu brže modifikovati ako, na primer virus mutira i počne da se menja tako da prvobitna vakcina pokazuje manju efektivnost.

Sa druge strane, mRNK vakcine su mnogo jeftinije za proizvodnju od tradicionalnih vakcina. Jedina loša strana mRNK vakcina je ta što ih treba čuvati na jako hladnim temperaturama i teže se transportuju. Konkretno, Pfizerova vakcina mora da se čuva na temperaturi od -70 stepeni Celzijusa.

Da li je vakcina sigurna?

Sve vakcine prolaze rigorozno testiranje. Neki vjeruju da su mRNK vakcine zapravo sigurnije jer se ne oslanjaju na bilo koji element virusa koji se ubrizgava u tijelo već samo na njegov genetski kod.

Vakcine mRNK su takođe isprobane i testirane u laboratoriji i na životinjama prije nego što su testirane na ljudima.

Pfizer će nastaviti sa prikupljanjem podataka o bezbjednosti i dugoročnim ishodima tokom naredne dvije godine. Velika Britanija, u kojoj je vakcina prvo registrovana, obezbijedila je već 40 miliona doza vakcina, a prvih 10 miliona stiže već do kraja godine.

Pacijenti će morati da prime dvije doze.