Ranije se smatralo da je takva akustična komunikacija među ribama retka, ali sada su istraživači otkrili da je to zapravo krajnje uobičajeno.

 

– To je verovatno zanemareno jer se ribe ne čuju, a nauka o podvodnoj akustičkoj komunikaciji pre svega se usresredila na kitove i delfine – kaže Andri Bas, evolucijski neuronaučnik sa američkog Univerziteta Kornel.

– Ribe mogu da škrguću zubima ili da stvaraju buku prilikom kretanja u vodi, a možemo čujti i brojne specijalne zvukove. Verovatno zbog toga što su mišići povezani s ribljim mehurom. Zapravo, oni su skeletni mišići karlice koji se najbrže skupljaju. Govorimo o adaptacijama visokih performansi – zaključuje naučnik Aron Rajs, prenosi portal Dnevno