Time će biti prekinut period snažnog privrednog oporavka evrozone nakon recesije izazvane kovid-19 pandemijom. Iako je evrozona u trećem kvartalu zabilježila rekordni rast ekonomije od 12,7 odsto, ukupni output nije se vratio na pretpandemijski nivo.

Oko toga da će evrozona ponovo u četvrtom kvartalu zabilježiti pad praktično vlada konsenzus među ekonomistima koje je anketirao “Fajnenšl tajms”. Iako predviđanja za proizvodnju nisu previše negativna, pad u velikom uslužnom sektoru sigurno će dovesti do potopa, a tome će najviše doprinijeti ekonomije zemalja koje su se odlučile za neke vrste parcijalnog lokdauna (Belgija, Austrija…).

Ekonomisti se nadaju da će pad u četvrtom kvartalu ipak biti nešto blaži nego u prvom polugodištu kada je ekonomija pala 15 odsto. Sada će biti manje problema u lancima snabdijevanja te će granice više-manje ostati otvorene što će omogućiti kakav takav nastavak izvoznih aktivnosti. Uz to, treba voditi računa da su neki biznisi pali toliko nisko nakon prvog lokdauna, da sada ne mogu pasti niže.

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer procjenjuje recimo da će francuska ekonomija tokom novog lokdauna pasti oko 15 odsto, što je dvostruko manje od 30-postotnog pada tokom prvog, piše Novac.hr.

Pojedini ekonomisti zaključuju da će lockdownovi imati i negativan uticaj na očekivanja potrošača od budućnosti jer će se ljudi voditi pretpostavkom kako će se takve politike ponavljati i tokom 2021. godine. Stoga se, prema procenama pojedinih ekonomista, u prvom kvartalu 2021. godine može očekivati vrlo nizak rast, ako ga uopšte bude.