Evropska unija smatra da, ukoliko plan, koji je na Samitu Berlinskog procesa u Tirani predstavila Ursula Fon der Lajen, bude sproveden, u narednoj deceniji može se udvostručiti obim ekonomija regiona. Taj plan sastoji se od četiri stuba, prvi je uvođenje zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU i to kompanija u sedam ključnih oblasti, među kojima su saradnja carina, e-trgovina, bezgotovinsko plaćanje, roming itd. Drugi stub je da šest država zapadnog Balkana (Srbija, Albanija, BiH, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Kosovo) moraju uspostaviti jedinstveno regionalno tržište, koje bi, prema mišljenju Fon der Lajenove, podiglo BDP regiona za deset odsto. Treći stub je sprovođenje reformi koje su neophodne za ulazak zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, i četvrti, izdvajanje EU za zapadni Balkan, ali pod uslovom da države tog regiona sprovedu potrebne reforme.

 

"Predložili smo investicioni paket od šest milijardi evra, od kojih su dvije milijarde u grantovima, a četiri u obliku zajmova. Sredstva će biti upućena ako reforme budu sprovedene", rekla je Fon der Lajenova.

 

O milijardama koje treba da dođu u zemlje zapadnog Balkana nedavno je govorio i Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH, koji je rekao da je Evropa odobrila paket od 14 milijardi evra u idućih sedam godina, od čega šest milijardi u iduće tri godine.

 

"Od šest milijardi, četiri milijarde biće usmjerene na poboljšanje poslovnog ambijenta na prostoru zapadnog Balkana. Ukoliko BiH ispadne iz tog paketa, najveću odgovornost imaće bh. političari", rekao je tada Konaković apelujući na poslovnu zajednicu da izvrši pritisak na političare, jer se radi o velikoj prilici za razvoj biznisa.

 

Ono što je činjenica jeste da bi eventualno jedinstveno tržište zemalja zapadnog Balkana, na kojem se nalazi malo manje od 18 miliona stanovnika, bilo privlačnije investitorima, a to je istaknuto i na samitu. Trenutno, ekonomije zapadnog Balkana na 35 odsto su prosjeka Evropske unije, što je veoma malo, ali predstavlja i prednost.

 

Peter Sijarto, mađarski ministar spoljnih poslova, nedavno je rekao da je region zapadnog Balkana jedini i najveći potencijal za rast ukupne ekonomije Evropske unije, te da je u njenom interesu da taj prostor integriše.

 

"Inicijativa o jedinstvenom tržištu je već duži period aktuelna i na njoj se radi. Mi moramo i trebamo tražiti najprije tržište okruženja i održavati ga, a onda se pripremati za treća tržišta i Evropsku uniju i sve što se radi na tom planu je dobro. Novac koji se najavljuje doprinijeće svakako razvoju svakog pojedinačnog tržišta i, naravno, u interesu svih je da ekonomije dobiju bilo kakvu finansijsku podršku kako bi pojačale svoju tržišnu poziciju", rekao je Zdravko Marinković, predsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH.

 

Ekonomista Saša Stevanović kaže da cilj da se ekonomija regiona podigne dvostruko više u narednih deset godina podrazumijeva ekonomski rast regiona za sedam odsto na godišnjem nivou, što odstupa od prosječnog ekonomskog rasta u prethodnih deset godina.

 

"Bazirajući se samo na investicijama, mislim da to nije moguće, jer vrlo su egzaktni podaci koliko investicije doprinose ekonomskom rastu, one mogu biti i neproduktivne ako ne stvorimo tržište", rekao je Stevanović dodajući da bi taj projektovani rast bio moguć ukoliko se našim politikama oslonimo na brzorastuća tržišta, što svakako nije tržište EU.

 

On kaže da će u postojećim geopolitičkim odnosima tržište EU biti umiruće, jer se Evropa koju poznajemo bazirala na resurse iz Rusije, tržište Kine i bezbjednost koju garantuje SAD.

 

"Treba biti slijep na činjenicu da nam je Evropa najbliža, da od nje najviše zavisimo, ali ne treba ni očekivati magični rast, ma kakve reforme da sprovodite i recepte u ambijentu u kojem prema posljednjim podacima u narednih šest godina Evropa raste po stopi od 1,4% uz inflaciju od 2,6%. Nominalni rast od 4%, da biste postigli 7%, potreban je drugačiji pristup, matematički nije izvodljivo, osim ukoliko će neko finansirati naše kapacitete koji će biti orijentisani ka Aziji ili Indiji", rekao je Stevanović.

 

Regionalno tržište podrazumijeva:

-              smanjenje vremena čekanja na granicama za 70 odsto

 

-              uklanjanje prepreka koje radne dozvole predstavljaju

 

-              uspostavljanje regionalnog tržišta e-trgovine

 

-              slobodno kretanje uz ličnu kartu

 

-              diplome i sertifikati priznati svugdje u regionu

 

-              niže bankarske takse za plaćanje i prenos novca