Dekan FPN-a u Sarajevu Sead Turčalo ističe da je sam koncept uslovnog članstva u NATO-u suštinski netipičan i nepoznat u procedurama NATO saveza. Dodaje da ovaj savez u dugogodišnjoj praksi nije poznavao nešto slično, već se oslanja na jasno strukturirane i dobro definisane faze približavanja članstvu, poput Programa Partnerstva za mir (PfP), Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), Akcijskog plana za članstvo (MAP). Prema tome, kaže Turčalo, uvođenje novog termina zahtijevalo bi značajnu debatu i redefiniciju NATO prakse, što je teško očekivati.

"S obzirom na specifičnosti Bosne i Hercegovine i Srbije, ideja o uslovnom članstvu nudi intrigantan prostor za razmišljanje. Ipak, u ovom trenutku je to potpuno hipotetička opcija jer nije došla iz same strukture Saveza, pa je teško o tome promišljati o kao nekom potencijalnom scenariju. Što se Srbije tiče, trenutno i takve hipotetičke opcije nailaze na ozbiljnije prepreke. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da čak 74 posto stanovništva ima negativan stav prema NATO-u. Činjenica da je Srbija već ostvarila visok stepen saradnje kroz IPAP ukazuje na to da postoji spremnost za partnerstvo, ali ne i za formalno članstvo. Ovdje čak i hipotetički koncept uslovnog članstva teško može nadjačati duboko ukorijenjene političke i društvene barijere", naglašava Turčalo.

Nadalje, dodaje Turčalo, bez obzira na navodnu inicijalnu zainteresovanost generalnog sekretara Ruttea, NATO funkcioniše isključivo konsenzualno.

"To znači da bi takva ideja morala proći iscrpnu diskusiju i biti prihvaćena jednoglasno, što trenutno ne djeluje posebno realno. NATO savez obično ne mijenja svoja pravila zbog specifičnih bilateralnih situacija, posebno ne u tako osjetljivim kontekstima kao što su BiH i Srbija. Suštinski, prijedlog o uslovnom članstvu u NATO-u zanimljiv je pokušaj pragmatičnog pristupa komplikovanim unutrašnjim i regionalnim odnosima. Međutim, realističnost ovog prijedloga djeluje prilično ograničeno, imajući u vidu polarizaciju povezanu s tim pitanjem i proceduralne prepreke unutar NATO-a", kaže Turčalo.

Nikola Lunić, izvršni direktor Savjeta za strateške politike iz Beograda, smatra kako je prijedlog o uslovnom članstvu u NATO-u definitivno dobra ideja u geopolitičkom kontekstu.

"Članstvom celog regiona u kolektivnom sistemu odbrane obezbedili bi se regionalno poverenje, pouzdanost i predvidivost. Iako je neprimereno da se u diplomatskom maniru predlažu strateške odluke drugoj zemlji, Srbija bi trebalo da razmišlja o evroatlantskim integracijama zbog neodrživosti vojne neutralnosti i nacionalnih interesa koji bi se punopravnim članstvom mogli ispuniti. U uslovima kada je vojna potrošnja Srbije u odnosu na BND jedna od najvećih u Evropi, a da padamo u snazi oružane sile - za sedam mesta po portalu Global Firepower - opravdano je da se zapitamo kako da društvo u celini postane bezbednije", kaže Lunić.

Rješenje je, prema njegovim riječima, jednostavno: "Političari moraju preuzeti odgovornost i građanima servirati istinu, a ne ulepšanu stvarnost ili rusofilsku fantazmagoriju kako bi politički kapitalizovali njihove emocije."

Lunić ističe kako, nažalost, NATO nema formalizovani koncept uslovnog članstva, a proces pristupanja je zasnovan na ispunjenju specifičnih kriterija.

"Iako je generalni sekretar NATO-a pozitivno reagovao na tu ideju, šanse za takvu vrstu uslovnog članstva su minimalne. Treba naglasiti da je sama namera dobra, te da je predloženo rešenje u interesu svih naroda BiH. Prilikom boravka u Sarajevu poruke Ruttea su bile eksplicitne - stabilnost BiH i regiona ostaje strateški interes Alijanse. NATO neće dozvoliti bilo kakve maligne aktivnosti koje bi podrivale Dejtonski sporazum i ustavni poredak, a to je osnovni interes srpskog naroda u BiH", naglašava Lunić.

Napominje da "nacionalni interesi bilo kojeg naroda nikad ne smiju biti vezani ni za političku karijeru, ni za sudbinu jednog čoveka".

"Ukoliko nam geopolitička globalna histerija ukazuje na moguće posledice loših odluka, onda Republika Srpska mora gledati isključivo na budućnost mlade generacije, njenu bezbednost i nacionalni interes. Patriotizam ne podrazumeva zarobljenu državu, već upravo suprotno - posvećenost višim ciljevima i bezbednu budućnost nacije", zaključuje Lunić.