Smješten je u sjevernom Atlantskom okeanu između Floride, Bermuda i Portorika, zbog čega se i zove Bermudski trougao, a urbane legende kažu da na ovom specifičnom dijelu okeana obična pravila plovidbe ne važe.

Zahvaljujući tome što se Bermudski trougao često pominje u popularnoj kulturi, mnogi od nas su odrasli s iracionalnim strahom od onoga što bi se moglo dogoditi ako se ikada nađemo u toj oblasti - slično kao sa živim pijeskom. 

Iako postoje tvrdnje da Bermudski trougao krije vremenski vrtlog, vanzemaljce, postoji i istorija vezana za ovu oblast.

Vjeruje se da je oko 50 brodova i 20 aviona nestalo u ovom dijelu okeana, a među poznatim incidentima su nestanak broda "USS Cyclops" 1918. godine, nestanak leta 19 1945. godine, kao i nestanak aviona Douglas DST 1948. godine.

Zbog ovih događaja nije čudno što su ljudi sumnjičavi.

S obzirom na to da Bermudski trougao kod ljudi izaziva emocije koje variraju od straha do intrigantne paranoje, nije iznenađujuće što su brojni naučnici pokušali da "riješe" ovu misteriju tokom godina. Dakle, šta smo saznali o "Đavoljem trouglu"?

Jedna od teorija govori o divovskim talasima, a okeanograf Simon Boksal sa Univerziteta Sautempton objašnjava ovu ideju u dokumentarcu kanala Channel 5 pod nazivom "Enigma Bermudskog trougla".

Divovski talasi se karakterišu kao nasilne i nepredvidive struje koje mogu biti dva puta veće od okruženih talasa.

"Postoje oluje na jugu i sjeveru koje se sudaraju. Ako im se pridruže i oluje s Floride, može nastati smrtonosna formacija divovskih talasa", rekao je Boksal.

Divovski talasi nisu jedina teorija koja je predložena tokom godina. Drugi istraživači sugerišu da bi za to mogla biti odgovorna golfska struja. U dokumentarcu "Tajne Bermudskog trougla", istraživač minerala Nik Hačings iznio je teoriju da minerali pronađeni u "podvodnom vulkanu" mogu zavarati putnike.

"Bermuda je u suštini podmorska planina - podvodni vulkan. Prije 30 miliona godina uzdizala se iznad nivoa mora. Imamo nekoliko uzoraka jezgra koji sadrže magnetit - najmagnetičniji prirodno prisutan materijal na Zemlji", izjavio je Hačings.

Australijski naučnik Karl Kruszelnicki sugeriše da se nestanci mogu pripisati kombinaciji "lošeg vremena i ljudske greške".