Svijet
05.02.2023.
19:48
Neočekivana mirovna ponuda iz Vašingtona: Da li je u pozadini novi američki rat? /VIDEO/
Izvor: Sputnik
0
Foto: Telegram
Poprilično zloglasna a, izgleda, i nepristojno uticajna američka RAND korporacija – koja je još prije četiri godine zatražila da Ukrajina bude naoružana smrtonosnim oružjem i da se Njemačka odrekne ruskog gasa, pa se to zaista i dogodilo – sad traži da Amerika prestane da naoružava Ukrajinu. I da sklopi mir, ili barem primirje, s Rusijom.
Naravno, ne zarad mira u svijetu i čovekoljublja – da im je do toga, onomad bi zatražili da se Ukrajina snabdijeva cvijećem, a ne oružjem – već da bi Amerika mogla da se okrene svom novom ratu. S Kinom.
Razapinjanje Rusije
RAND korporacija, institut američkog vojno-industrijskog kompleksa koji značajan dio svog posla obavlja za potrebe i na račun Pentagona, 2019. je objavila studiju pod naslovom „Razapinjanje Rusije“. Bio je to, zapravo, spisak mjera, od ekonomskih do geopolitičkih, koje je potrebno sprovesti kako bi se Amerika s Rusijom nadmetala s nadmoćne pozicije.
Sve je bilo tu što je potom i sprovedeno. „Ometanje izvoza nafte“, sankcije Rusiji i „smanjenje evropske zavisnosti od ruskog gasa“ sve do „spriječavanja ekspanzije gasovoda“; znamo šta se iznenada dogodilo sa Sjevernim tokom. Predloženo je i naoružavanje Ukrajine koje je tad još bilo tabu tema – procjenjivali su čak u RAND-u i da bi to moglo da dovede do ruske intervencije, pa im nije smetalo da baš to predlože – preporučili su i „eksploataciju jermensko-azerbejdžanskih tenzija“, i „promociju promjene režima u Belorusiji“, i obojenu revoluciju u Kazahstanu, i „izolaciju Pridnjestrovlja“, i eno, Moldavija sve glasnije koketira s NATO integracijama.
Riječju, ili su neobično vidoviti u RAND korporaciji, ili nisu vidoviti nego dovoljno uticajni da njihove preporuke budu sprovedene u djelo. Koliko je taj uticaj zloćudan, očigledno, nije potrebno posebno naglašavati.
Ukrajina nije najvažnija
A sada se RAND korporacija oglašava novom studijom, ovog puta, pod zavodljivo dobroćudnim naslovom, preporukom, „Izbjeći dugotrajan rat“. Jer „optimistički scenario“ u vidu povlačenja Rusije i, povrh toga, „plaćanja reparacija“, navode autori, „nevjerovatan je“.
Štaviše, konstatuje se cinično, uostalom, sasvim u duhu dobro poznate anglosaksonske solidarnosti, „kontrola teritorije, iako je značajna za Ukrajinu, nije i najvažnija dimenzija budućnosti rata za SAD“. Naprotiv, eventualni „ukrajinski teritorijalni dobici sa sobom nose potencijalne troškove i rizike za Sjedinjene Države“.
Kalkulacija RAND-ovih eksperata je jednostavna koliko i surova – insistiranje na osvajanju teritorije „povećava rizik od produžavanja rata“, a „produženi rat predstavlja značajnu prijetnju interesima SAD“.
U najkraćem, „intenzitet vojne pomoći može da postane neodrživ posle izvjesnog vremena jer su već sada evropske i dio američkih zaliha oružja na izmaku“, a uz to će i „cijena koju SAD i Evropska unija plaćaju da ukrajinska država ostane ekonomski solventna tokom vremena biti višestruko povećana“.
A na sve to i globalni ekonomski šok, „oštar rast cijena energenata koji je doprinjeo inflaciji i usporavanju ekonomskog rasta. Očekuje se da će ovi trendovi najteže pogoditi Evropu“, navodi RAND.
A na sve to i globalni ekonomski šok, „oštar rast cijena energenata koji je doprinjeo inflaciji i usporavanju ekonomskog rasta. Očekuje se da će ovi trendovi najteže pogoditi Evropu“, navodi RAND.
Priznanje poraza i ratnohuškačke namjere
I zato preporučuje da SAD „preduzmu korake“ da se rat okonča u srednjem roku. A to će učiniti tako što će ucijeniti svog saveznika, i pokušati da podmite protivnika.
Ukrajinska moć, naime, konstatuje RAND korporacija, „u velikoj je mjeri zavisna od nepredvidljivog spoljnog faktora: od pomoći Zapada“, te stoga „SAD mogu da uslove buduću vojnu pomoć Ukrajini njenom spremnošću za pregovore“.
Rešenje koje se preporučuje: „trajna neutralnost Ukrajine“, „stroga ograničenja stranog vojnog prisustva“ u toj zemlji, i, mogućnost ukidanja sankcija Rusiji.
Nije ovo samo neizgovoreno priznanje poraza njihove namjere da se slomi Rusija, iako je svakako i to; ali nije ni poziv na mir. Jer se iza njega ne kriju miroljubive, nego ratnohuškačke namjere.
Suočavanje sa Kinom
U dokumentu se, naime, na više mjesta ističe da će „sposobnost SAD da se fokusira na ostale globalne prioritete – a naročito na suočavanje s Kinom – biti zauzdana sve dok rat apsorbuje vrijeme i vojne resurse Amerike...
Produženi rat, koji povećava rusko oslanjanje na Kinu, obezbjediće joj prednost u odnosu na SAD“.
Produženi rat, koji povećava rusko oslanjanje na Kinu, obezbjediće joj prednost u odnosu na SAD“.
En-Bi-Si pak istovremeno otkriva da je general Majk Minihan, zapovjednik Mobilne vazduhoplovne komande koji pod sobom ima oko 110.000 pripadnika američkih oružanih snaga, svojim podređenim oficirima poslao poruku da mu „osjećaj kaže“ da će već do 2025. Amerika biti u ratu s Kinom. Dok Majk Mekol, republikanski kongresmen i predsedavajući Odbora za spoljne poslove, komentariše da su „šanse veoma visoke“ da će do tog rata zaista i doći.
Naravno, prethodno treba da se vidi da li će se, i kako, razriješiti rat Zapada i Rusije u Ukrajini. Oko tog pitanja, čini se, postoji ozbiljan sukob među onima koji se pitaju; da li da vode samo jedan, ili bar dva rata.
RAND korporacija, ali i načelnik Generalštaba američke vojske Mark Majli, smatraju da je, na primer, zauzimanje Krima nerealno, i da bi i sam pokušaj da se to učini vodio nepoželjnoj eskalaciji.
Drugi, koje predstavlja general Ben Hodžis, nekadašnji zapovjednik američke vojske u Evropi, poručuju da „Ukrajina mora, i ako je u pravoj mjeri podržimo, može, da osvoji Krim“.
RAND korporacija, ali i načelnik Generalštaba američke vojske Mark Majli, smatraju da je, na primer, zauzimanje Krima nerealno, i da bi i sam pokušaj da se to učini vodio nepoželjnoj eskalaciji.
Drugi, koje predstavlja general Ben Hodžis, nekadašnji zapovjednik američke vojske u Evropi, poručuju da „Ukrajina mora, i ako je u pravoj mjeri podržimo, može, da osvoji Krim“.
Koja će od ove dvije struje prevladati? Zašto RAND korporacija traži primirje sa Rusijom? I da li to znači da Kina već mora da bude spremna za rat s Amerikom?