Nekoliko evropskih zemalja koje su stavile pod kontrolu širenje korona virusa, zabeležile su rast broja slučajeva, hraneći strahove o drugom talasu, piše Vašington post (The Washington Post).

Rast broja slučajeva u nekoliko zemlja usledio je posle više nedelja stabilnosti koje su dovele do jačanja osećaja normalnosti, ukazuje američki list, dodajući da je talas ponovnog otvaranja isprva prošao bez značajnijih loših posledica, pa su ljudi počeli opet da odlaze u bioskope i restorane ili da rade u kancelarijama.

Dok su neki virusolozi upozorili da će nove zaraze neizbežno pratiti popuštanje mera, drugi su naglasili da uspešno otvaranje zavisi od nošenja maski i održavanja fizičke distance, ali, kako navodi američki list, postoje naznake da se u tome popustilo.

Na primer, dodaje Vašington post, na ulicama u Briselu maske su se retko mogle videti, dok je u Berlinu policija rasterivala ljude koji su se okupljali u parkovima ili na otvorenim prostorima na nelegalnim žurkama. Isto tako, španski noćni klubovi i plaže bili su ispunjeni gostima pošto su u Evropi popuštena ograničenja putovanja.

Vlade evropskih zemalja su pozvale građane da budu obazriviji u vreme letnjih okupljanja i odmora, s upozorenjem zdravstvenih zvaničnika da opušteni stav javnosti postavlja Evropu na opasnu putanju.

Nijedna zemlja nije bezbedna

Nove zaraze korona virusom zahvataju zemlje širom Evrope uz vraćanje mera ograničenja i jasnu poruku da nijedna zemlje nije bezbedna od obnove širenja virusa, ističe CNN, dodajući da je porast u Evropi odrazio situaciju iz Australije i azijskih zemalja za koje se činilo da su stavile virus pod kontrolu.

U Nemačkoj, gde je popuštanje mera počelo tek pošto je stopa reprodukcije virusa "R" – prosečan broj ljudi koje svaki pacijent s virusom zarazi – pala na manje od jedna na 0,7, došlo je do skoka broja zaraženih, kao i povećanja faktora "R" na preko 1, što je, kako navodi CNN, povezano s okupljanjima ljudi i putnicima koji se vraćaju iz drugih zemalja.

Francuska je zabeležila porast broja novih slučajeva na isti nivo kao 11. maja kada su ukinuta ograničenja, dodaje američka televizija i ističe da je u toj zemlji faktor "R" porastao na 1,3, dok je ministarstvo zdravlja upozorilo da "virus cirkuliše širom zemlje". Premijer Žan Kasteks (Jean Castex) je rekao da želi da izbegne negativne posledice zatvaranja cele zemlje i da će razmotriti lokalizovane restrikcije, kao u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Belgija je, s druge strane, pooštrila restrikcije širom zemlje do kraja avgusta pošto je broj novih infekcija prošle nedelje povećan za prosečnih 193 dnevno, što je za 91 odsto više nego prethodnih sedam dana, navodi CNN pozivajući se na portparolku belgijske premijerke.

U Italiji, nekada pandemijskom epicentru, ministar zdravlja je prošle nedelje rekao da je zemlja zasad "izvan oluje", ali da još nije eliminisan virus. Ipak, prošle nedelje je, ukazuje CNN, broj dnevnih slučajeva prvi put u mesec dana premašio 300.

Udar virusa na vrhuncu letnje sezone

Evropa oživljava mere ograničenja i obavezna testiranja za putnike usled zabrinutosti da su posle drakonskih mera ljudi postali neoprezni, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Pojedine evropske vlade, dodaje list, upozoravaju da bi porast zaraza korona virusom mogao biti najava drugog talasa dok je letnja turistička sezona na vrhuncu, a ljudi pokazuju znake zamora merama koje su uspešno stavile pod kontrolu širenje virusa u Evropi.

S postepenim ukidanjem ograničenja u vezi COVID-19 uoči leta, države zavisne od turističkih prihoda, poput Španije, Italije, Austrije i Grčke, počele su u junu da primaju goste, ali je, ukazuje Volstrit džurnal na ocene stručnjaka, obnovljena cirkulacija ljudi, i unutar zemalja i među zemljama, doprinela povećanju broja infekcija koje sada prete da ožive pandemiju.

Španija, koja je proletos bila među najteže pogođenim zemljama, drastičnim merama je smanjila broj zaraza na 200 dnevno u junu, ali posle otvaranja granica za masovni turizam sada ima više od 2.000 slučajeva dnevno, navodi američki list, dodajući da španske vlasti razmatraju vraćanje ograničenja ako broj novih slučajeva ne padne u narednim danima. Usled povećanja zaraza i na drugim turističkim destinacijama, poput Austrije i Grčke, vraćene su neke od mera kao što je obavezno nošenje maski u javnim zatvorenim prostorima.

Zbog obnovljenog širenja virusa, pojedine zemlje zahtevaju da svi posetioci budu testirani po dolasku, dok druge uvode obavezne testove za ljude koji se vraćaju s odmora, ukazuje Volstrit džurnal. Velika Britanija, odakle veliki broj turista ide u mediteranske zemlje, uvela je obaveznu samoizolaciju od 14 dana za sve koji se vrate iz Španije. Španski hotelijeri procenjuju da bi samo zbog karantina u Velikoj Britaniji španski turizam mogao da izgubi 10 milijardi evra.

Lažan osećaj sigurnosti

Dok Evropa vodi borbu da zauzda rast slučajeva COVID-19, stručnjaci su iznenađeni kako je popuštanje ograničenja brzo dovelo do rasta zaraza, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Pored povećanja broja zaraza u zemljama koje su prethodno bile teško pogođene poput Španije, sada su i istočna Evropa i Balkan, koji su uglavnom bili pošteđeni najgoreg na početku pandemije, zabeležili naglo povećanje prijavljenih slučajeva, ističe britanski list, dodajući da su Nemačka i Francuska uvele obavezna testiranja na aerodromima za ljude koji se vraćaju iz oblasti označenih kao "visoko rizične", poput SAD,  Zapadnog Balkana i Turske.

Zvaničnici u evropskim zemljama su naveli da je postepeno popuštanje ograničenja širom kontinenta poslednjih meseci uljuljkalo ljude u lažan osećaj sigurnosti – mnogi više nisu poštovali stroga pravila higijene, nosili maske u javnosti ili održavali fizičku distancu, piše Fajnenšl tajms, ukazujući da je brz rast zaraza u delovima Evrope iznenadio neke stručnjake koji su očekivali zatišje tokom leta. Istraživači su takođe iznenađeni kako malo COVID-19 reaguje na sezonske varijacije temperature i ponašanja.

Pojedini stručnjaci, kako navodi list, vide problematičnu paralelu sa situacijom u februaru i martu, kada je COVID-19 počeo da se eksponencijalno širi Evropom. "Nama posebnog okidača - to je prosto deo procesa eksponencijalnog rasta", rekao je Grem Medli (Graham Medley), profesor modelovanja infektivnih bolesti na Londonskoj školi higijene i tropske medicine.

S druge strane, nemački stručnjaci su primetili zabrinjavajuću promenu u demografiji novih slučajeva, ukazuje Fajnenšl tajms. Mnoge od prvih zaraza korona virusom u februaru i martu bile su među mladima koji su se vraćali sa zimovanja u Austriji i severnoj Italiji. Kasnije se to promenilo, s više zaraza među starijima i osobama s drugim bolestima. Sad se, međutim, to vraća, što je razlog za uzbunu, pošto oni mogu preneti virus starijim članovima porodica.

Šef nemačkog Instituta Robert Koh, Lotar Viler (Lothar Wieler) rekao je da je veoma zabrinut. "Ne znamo da li je to početak drugog talasa, ali naravno da može biti".

Prvi ili drugi talas ili...

S povratkom korona virusa postavlja se pitanje da li je, kako je to rekao britanski premijer Boris Džonson (Johnson), reč o drugom talasu, piše Tajms (The Times), dodajući da odgovor u potpunosti zavisi od definicije.

Za neke viruse postoji veća verovatnoća da će imati drugi talas, ukazuje urednik za nauku u londonskom listu Tom Vipl (Tom Whipple), navodeći primer španske groznice iz 1918. godine, koja je mogla dolaziti u talasima, zato što je, kao mnogi respiratorni virusi, bila sezonska bolest.

Drugi talas nije neka vrsta prirodne sile kao neki nezaustavljivi virusni cunami, ističe list, dodajući da se drugi talas, kao i prvi, može kontrolisati. S evropskim stanovništvom koje je još u nekoj meri socijalne izolacije i vlastima koje prate nove slučajeve, ne deluje mnogo verovatno da će sadašnjem porastu biti dozvoljeno da dosegne nivoe viđene proletos. Mere su tek malo popuštene i postoji spremnost da se vrate ako je neophodno.

Da li su julski novi slučajevi drugi talas je uveliko besmisleno sporenje oko interpretacije statistike, ocenjuje Tajms. Može se tvrditi da je reč o drugom talasu, ali isto tako da još nije viđen kraj prvog talasa – jedan razlog zašto se virus tako lako vraća jeste što je došlo do opuštanja dok su nivoi prisustva virusa još bili visoki.

A može biti korisnije da se obnova zaraza ne posmatra ni kao prvi ni kao drugi talas, već da je, kako piše londonski list, reč o početku duge i depresivne jeseni i zime s mnoštvom talasića za talasićima, od kojih će svaki biti poravnat u iscrpljujućem i tegobnom prostranstvu.