Povodom presude Višeg suda u Beogradu kojom je odlučeno da Miljana i Vladimir Kecmanović moraju nastavnici istorije koja je ranjena u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” da isplate 6.9 miliona nematerijalne štete, razgovarali smo sa Anđelkom Aćimovićem, prenosi Blic.

– Presuda koja je juče donesena u Višem sudu u Beogradu je dio postupka. Uvažen je tužbeni zahtjev i to je potpuno u redu. Međutim, sa nama to nema nikakve veze u smislu materijalnog, to nama nije cilj, već da oni na taj način budu kažnjeni. Novac uopšte nije bitan. Šta će se dalje dešavati, ni to nam nije važno, jer što se tiče mene i moje porodice, sve i ako dođe do neke naplate, sredstva će biti uplaćena u humanitarne svrhe i ono što radimo – rekao je Anđelko Aćimović.

Adekvatna kazna doživotna robija

Anđelko smatra da je jedina adekvatna kazna za zločin u OŠ “Vladislav Ribnikar” doživotna robija.

– Kecmanoviće ne volim da pominjem, jer smatram da im ne treba davati pažnju ni u kom kontekstu. Kazna treba da bude adekvatna učinjenom dijelu, a adekvatna kazna za takav zločin je doživotna robija. S obzirom na to da je nema, onda treba iskoristiti sve zakonske mogućnosti da budu adekvatno kažnjeni. Zatvorske kazne su jako male za ovakvo djelo, a ova vrsta materijalne kazne je samo dopuna – izjavio je Anđelko i dodao:

– Pravda ne može biti zadovoljena nikada, jer nama djecu ne može niko da vrati. Zakon je takav kakav jeste da dječak ubica ne odgovara. Oni koji su doprinijeli tome odgovaraju i dobili su male kazne. Majka je morala da vodi računa o svom djetetu na koji način ga vaspitava. Mislim da je mogla da spreči da njeno dijete ne postane ubica, ali oni su cijelog života gledali samo materijalno. Jedino zbog toga je ova materijalna kazna za njih bitna da ih udarimo na to mjesto gdje ih najviše boli – rekao je on.