Pumpe na benzinskim pumpama u Velikoj Britaniji su presušile u ponedeljak, 27. septembra, a prodavci uveli ograničenja u prodaji pošto je manjak vozača kamiona napregao lance snabdijevanja do tačke pucanja, ukazuje Rojters (Reuters).

 

Nedostatak vozača kamiona posle Bregzita uz ublažavanje pandemije COVID-19 unio je, kako navodi Rojters, haos u britanske lance snabdijevanja u svemu i svačemu, od hrane do goriva, izazvavši čitav niz poremećaja i poskupljenja uoči Božića.

 

Vozači automobila su satima stajali u redovima da napune automobile na benzinskim pumpama koje su i dalje prodavale gorivo, iako često racionalizovano.

 

Asocijacija prodavaca benzina, koje predstavlja nezavisne prodavce goriva, koji čine 65 odsto od 8.380 britanskih pumpi, saopštilo je da su njeni članovi prijavili da je 50 do 90 odsto pumpi bez goriva u nekim oblastima, premda snabdjevači kažu da očekuju da će se situacija uskoro vratiti u normalu.

 

Panična kupovina podigla je cijene goriva na najviši nivo u poslednjih osam godina, ističe Tajms (The Times), dodajući da su na pumpama zabilježeni incidenti među vozačima.

 

Kako se kriza s gorivom pogoršala, na jednom videu koji se proširio po društvenim mrežama, zabilježen je bijesni vozač kako poteže nož na drugog, u očiglednoj svađi oko benzina.

 

Do incidenta je došlo u vrijeme kada su cijene goriva dostigle najviši nivo u osam godina pošto su prodavci izvijestili da je 90 odsto pumpi presušilo zbog panične kupovine.

 

Cijene na pumpama nisu bile toliko visoke od septembra 2013. godine, pri čemu, podvlači londonski list, stižu upozorenja da bi situacija mogla da se pogorša za vozače jer trgovci na malo prenose troškove rasta veleprodajnih cijena.

 

Rast cijene benzina ipak nije spriječio haotične scene na pumpama širom Velike Britanije, pošto je kriza ušla u četvrti dan. Neki vozači su pratili cisterne s gorivom po putevima, dok su se drugi skrivali po toaletima čekajući da se pumpe ponovo otvore. Drugi vozači punili su boce vode benzinom ili spavali u svojim vozilima čekajući satima u redu.

 

Britanski medicinski radnici i transportne kompanije upozorili su da kriza s gorivom preti velikim poremećajima u osnovnim uslugama i industriji, tražeći prioritetan pristup benzinu i dizelu posle panične kupovine goriva, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).

 

Obim krize u kojoj je većina od oko 8.000 britanskih benzinskih pumpi ostalo bez goriva, naterao je vladu da stavi vojsku u pripravnost kako bi pomogla u isporukama. Ministri su rekli da će vozači cisterni britanske vojske biti raspoređeni ako je potrebno da ojačaju lance snabdevanja i osiguraju da gorivo stigne gde je najpotrebnije.

 

Britanska medicinska asocijacija saopštila je da zbog krize zbog goriva zdravstveno osoblje koje se oslanja na automobile može biti onemogućeno da radi, dok su taksi i kurirske kompanije navele da nedostatak benzina i dizela značajno remeti njihov rad.

 

Industrijska tela koja predstavljaju londonske crne taksije i privatne automobile za najam vožnje tražila su od vlade da izda hitnu uredbu kojom bi se odredile benzinske pumpe samo za one koji pružaju osnovne usluge.

 

Vlada je, ukazuje britanski list, pod sve većim pritiskom da se uhvati u koštac sa krizom, koja je počela manjim prekidima u isporukama goriva uzrokovanim manjkom vozača teških teretnih vozila, pre nego što su vozači u panici brzo iscrpili zalihe.

 

Bez obzira na uzrok, snabdevanje gorivom koje su Britanci nekada uzimali zdravo za gotovo prekinuto je, dok su redovi automobila zakrčili ulice blizu benzinskih pumpi, a neka preduzeća koja zavise od goriva prestala da rade, piše Njujork tajms (The New York Times).

 

Pre nego što su se članovi vlade sastali u ponedeljak da razmotre krizu, ministar za životnu sredinu Džordž Justis (George Eustice) rekao je da bi nestašica goriva mogla biti ublažena ako bi ljudi prestali da dopunjuju svoje rezervoare.

 

Kritičari tvrde da su ti komentari pokušaj da se britanski građani okrive za nestašice koje su barem delimično posledica vladine politike, poput ograničenja imigracije iz zemalja Evropske unije posle Bregzita, ukazuje američki list, dodajući da širom Britanije, uveravanja vlade nisu učinila ništa da ublaže frustracije.

 

Otkako je Velika Britanija izašla iz jedinstvene ekonomske zone Evropske unije, kompanijama je teže da zapošljavaju vozače iz članica Unije nego pre Bregzita, ističe Njujork tajms.

 

Članovi vlade tvrde da je rešenje u obuci većeg broja vozača i poboljšanje plata i uslova na tom teškom poslu. Međutim, to je dugoročna perspektiva i vlada u Londonu je primorana da promeni svoju politiku i ponudi 5.000 privremenih radnih viza stranim kamiondžijama, kao i da suspenduje antimonopolska pravila kako bi naftnim kompanijama omogućila da objedine informacije o zalihama i koordiniraju isporuke.

 

Dok bi upotreba vojnih vozača označila značajnu eskalaciju, stručnjaci u industriji sumnjaju da bi to brzo okončalo smetnje, ukazujući da bi oni mogli da se koriste za premeštanje goriva s jedne na drugu tačku, ali ne i za utovar i istovar goriva, što su kvalifikovana radna mesta koji zahtevaju obuku.

 

Dugi redovi ljudi na benzinskim pumpama koji nestrpljivo čekaju da napune svoje automobile postalo je uznemirujuća stvarnost u Velikoj Britaniji poslednjih dana, zadajući vladi premijera Borisa Džonsona (Johnson) veliku glavobolju i budeći strahove od još jedne zime nezadovoljstva, piše Forin polisi (The Foreign Policy).

 

Za krizu su odgovorni i Bregzit i korona virus, ističe američki časopis, navodeći da je u poslednjih nekoliko meseci, nedostatak od preko 100.000 kvalifikovanih vozača kamiona poremetio mnoge industrije, poput hrane i goriva, izazivajući efekte talasa u prodavnicama prehrambenih proizvoda, restoranima, a sada i na benzinskim pumpama.

 

Iako je manjak kamiondžija problem u mnogim evropskim zemljama, Velika Britanija je posebno teško pogođen i u Evropi se direktno ukazuje na Bregzit kao krivca. Forin polisi ističe da situaciju nije olakšala ni pandemija COVID-19, pošto su s ograničenjima zbog korona virusa mnogi strani vozači otišli u druge zemlje, većinom se ne vrativši. Mere su takođe zatvorile vozačke centre, što znači da je bilo manje vozačkih ispita za autoprevoznike, što zauzvrat znači da je prošle godine bilo 25.000 kandidata manje koji su mogli da polože test u odnosu na prethodnu godinu.

 

U međuvremenu, to uzima politički danak, pogoršan rekordno visokim cenama energije i kolapsom mnogih malih dobavljača električne energije. Većina Britanaca kritikuje kako vlada rešava problem, dok ankete ukazuju da je Džonsonova prednost u rejtingu u odnosu na rivala iz Laburističke partije isparila usred straha od povratka "zime nezadovoljstva" iz sedamdesetih godina.

 

Kriza s gorivom, kako piše Forin polisi, takođe ukazuje na jednu od opasnosti čitave avanture s Bregzitom – gubitak evropske radne snage koja je od ključnog značaja za funkcionisanje zemlje nikada neće biti recept za stabilnost, iako je bila popularna među biračima koji su tražili povratak kontrole nad britanskim granicama i koji su doveli Džonsona na čelo vlade.