U ogromnom ruskom regionu koji je često pogođen poplavama i požarima i koji nije pošteđen ni korona virusa, krpelji i bolesti koje prenose pojavljuju se kao još jedan ovogodišnji veliki izazov.

"Išla sam asfaltiranim putem kada me je ujeo krpelj", kaže Tatjana Redko, stanovnica Krasnojarska, regionalne prestonice i trećeg po veličini grada u Sibiru. "Kažu da ih ima svuda u travi. Ove godine imamo dosta krpelja. Ne samo u parkovima i šumama, već i na gradskim ulicama".

Prijavljeni ujedi krpelja u velikom regionu Krasnojarska Pokrajina, koja se proteže od teritorije severno od Mongolije do obale Arktika, povećani su za 400 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a sezona krpelja tek je počela. Prema vladinoj statistici, u tom regionu je 1.925 ljudi prijavilo ugrize u nedelji od 22. do 28. maja, a više od 10.000 ujeda je već zabeleženo u 2020. godini. Slučajevi krpelja inficiranih encefalitisom koji prenose krpelji identifikovani su u 57 od 61 administrativnog okruga u regionu. Problem je podjednako rasprostranjen u ostalim regionima Sibira i ruskog Dalekog istoka, kao i u delovima zapadne Rusije.

Encefalitis je zapaljenje mozga koju izazivaju brojni virusi od kojih mnogi ljudima mogu preneti krpelji. Bez pravovremene dijagnoze i lečenja može izazvati trajno oštećenje ili čak smrt.

"Primećujemo visok nivo aktivnosti infekcija koje prirodno prenose krpelji", navela je za RSE pres služba krasnojarskog ogranka Rospotrebnadzora, državne agencije za zaštitu potrošača. "Broj krpelja je značajno veći od proseka".

Uzrok je, kažu zvaničnici, neuobičajeno blaga zima u tom regionu, praćena ranim početkom proleća.

"Vremenski uslovi omogućili su glavnim domaćinima krpelja – glodarima koji žive u šumama – da dobro prežive zimu", navodi ruska agencija. "Njihov broj je porastao i time se povećao broj krpelja. Kao rezultat, u sezoni 2020. došlo je do aktivnog širenja encefalitisa koji prenose krpelji".

Nestašica lijekova

Krpelji su višegodišnji problem u mnogim delovima Sibira. Mnogi njegovi žitelji navikli su da kupuju godišnje "osiguranje od krpelja", polisu koju prodaje osiguravajuća kompanija Rosgosstrah. Ta polisa bi trebalo da garantuje lečenje imunoglobulinom, antitelima za koje se veruje da sprečavaju zaražavanje encefalitisom ako se unese dovoljno brzo, obično u roku od tri dana.

Mnogi osiguranici, međutim, kažu da su odbijeni i da im je rečeno da ove godine u Rusiji uopšte nema imunoglobulina.

"Mog brata je u petak uveče ugrizao krpelj", kaže Redko. "Nikoga nije mogao da nađe da mu pomogne, pa ga je sam uklonio. Počeli smo da zovemo. Pozvali smo hitnu pomoć i oni su nas uputili na kliniku. Dali su nam pogrešan broj telefona, ali sam našla drugi broj na našoj polisi osiguranja. Rekli su mi da nemaju imunoglobulin".

Klinika je uzela krpelja koji je ugrizao brata Tatjane Redko radi analize, potvrdila da nema imunoglobulin i poslala ga kući.

Prethodno se njena tetka suočila s istim problemom i dobila je antivirusni lek, antibiotik i antihistaminik. Ništa od toga ne pokriva polisa Rosgosstraha, pa je na kraju platila 7.000 rubalja (90 evra) iz svog džepa.

Tatjana Fjodorova, koja predvodi nevladinu humanitarnu organizaciju u Krasnojarsku, kaže da je njenu ćerku ujeo krpelj na kampovanju 24. maja. Rosgosstrah ju je poslao u lokalnu kliniku koja se zove Santem.

"Direktor klinike je rekao da nemaju imunoglobulin i da ga neće imati najmanje dva meseca", priseća se Fjodorova. "Napisala sam gnevan post na Fejsbuku (Facebook) koji su primetili neki novinari".

Ona kaže da nastavila da se žali Rosgosstrahu. "Rekli su mi da u Rusiji nema imunoglobulina i da sam sama kriva, što sam ćerku odvela u šumu", rekla je za RSE.

Fjodorova je na kraju poslata na drugu kliniku. Tamo je 27. razgovarala sa stručnjakom, posle čega je mogla da razgovara s regionalnom upravom Rosgosstraha. Rečeno joj je da je kompanija "pronašla" nešto imunoglobulina za njenu ćerku, kojoj je istog dana data injekcija.

Fjodorova je uverena da je ostvarila uspeh samo zato što je "digla buku", bila u kontaktu s novinarima i pretila tužbom.

"Niko u gradu ne zna za nestašicu imunoglobulina, ali oni i dalje prodaju te polise", kaže ona. "Ništa ne govore ljudima i tekstovi su tek počeli da se pojavljuju u novinama posle mog slučaja".

Pres služba Rosgosstraha tri dana nije prihvatala pozive da iznese komentar za ovaj članak.

Lek je teško naći i u drugim regionima. U Habarovsku, gradu blizu pacifičke obale, žiteljka Ina Aslamova kaže da nije uspela da je nađe imunoglobin kada ju je ujeo krpelj.

"Lekari su rekli da nijednog nema u gradu ili u celom regionu", kaže Aslamova. "Obišla sam sve apoteke i nije ga bilo".

U najvećem sibirskom gradu, Novosibirsku, glavni lekar Gradske bolnice br. 3 Aleksandar Asadči rekao je novinarima prošlog meseca da u njegovom gradu takođe nema imunoglobulina. "Poslali smo dve narudžbine Ministarstvu zdravlja Novosibirske oblasti, ali bez uspeha", preneli su lokalni mediji njegovu izjavu.

Natalija Šehodanova, direktorka privatne osiguravajuće kuće Nadežda u Krasnojarsku, međutim, objašnjava zašto nema imunoglobulina. "Nema ga iz dva razloga", kaže ona. "Prvo, jednostavno nije proizveden i sertifikovan na vreme zbog pandemije korona virusa. Drugo, komercijalne klinike ga nisu kupile jer je skup".

"Ko je mogao predvideti da ćemo imati ovakvu godinu", dodaje ona. "Niko nije znao. Osiguravajuće kompanije potpisale su ugovore s privatnim klinikama koje su obećale da će kupiti imunoglobulin. Dakle, ko nije ispunio svoje obaveze?"

Izbjegavajte "prirodna mjesta"

Jelena Averjanova, lekarka i predavačica na Državnom univerzitetu Pskov u zapadnoj Rusiji, kaže da je pogrešno usredsređivati se na cenu imunoglobulina.

"Vlada ne uzima u obzir verovatnoću doživotnog invaliditeta ili troškove rehabilitacije pacijenata", kaže ona. "Oni govore samo o ceni imunoglobulina, ali siromah plaća dva puta… Nelogično je da pobedimo taktički, dok gubimo strateški u borbi protiv ovog malog, ali opasnog krpelja".

Da stvar bude još gora, naučnici u sibirskom ogranku Ruske akademije nauka kažu da prate relativno novog krpelja koji je hibrid uobičajene krpelja iz tajge (Ixodes persulcatus) i krpelja s Dalekog istoka (Ixodes pavlovskyi). Čini se da je hibridni krpelj može da prenosi sve parazite obe obične vrste, između ostalog četiri vrste bakterija koje izazivaju lajmsku bolest, encefalitis, Kemerovo virusnu groznicu koju prenose krpelji i tifus koji prenosi sibirski krpelj (rikecija).

Pored toga, stručnjaci veruju da bi hibridni krpelj mogao biti prilagodljiviji različitim okruženjima, kao i da bi mogao da značajno poveća geografske lokacije svog staništa.

U postu na zvaničnom sajtu guvernera Pskovske oblasti stanovnica Olga Kolesnikova napisala je da je čekala u velikom redu dece i odraslih koje su ujeli krpelji da bi ih primio jedini specijalista u gradu.

"Nema imunoglobulina u bolnicama ili apotekama", napisala je ona. "Nema ni zamene. Kako to može? Kako da zaštitim svoje dete? Posledice ujeda krpelja nisu manje strašne od posledica korona virusa. Ali za ovu pretnju nismo spremni".

Šefica regionalnog Odbora za zdravstvo Marina Garaščenko odgovorila je: "Trenutno u Ruskoj Federaciji nema imunoglobulina za prevenciju encefalitisa koji prenose krpelji".

Građanima je, napisala je, više puta savetovano da se "uzdrže od obilaska mesta u prirodi koja nisu tretirana protiv krpelja".