Prema istraživanju konsultantske firme “Oliver Vajnman”, ekonomski oporavak će biti spor, a procjene govore da će se loši krediti “popeti” na 400 milijardi evra.

Lošiji “scenario” oporavka uključuje ozbiljne razmjere drugog talasa pandemije, koji bi ove cifre udvostručio, a udio loših kredita evropskih banaka dostigao bi deset odsto ukupnog kreditnog portfelja, prenosi Fajnenšel tajms.

– Veliki broj banaka naći će se u nezavidnom položaju sa vrlo slabim povratima – tvrdi Kristijan Edelman, jedan od direktora za analize evropskog sektora finansijskih usluga u “Oliver Vajmanu”.

On navodi da će to rezultirati averzijom banaka prema riziku kada je kreditiranje u pitanju.

U tekstu se podsjeća da su evropske banke prošle kroz težak period oporavka od prošle finansijske krize 2008. i da su više od jedne decenije imale “slabašnu” profitabilnosti usljed velike konkurencije na tržištu.

Evropske banke su u prosjeku, kako se napominje, upola manje profitabilne od američkih.

Pet najvećih banaka iz Amerike već je pripremilo 55 milijardi dolara za potencijalne gubitke po kreditima tokom prvog polugodišta ove godine.

Pandemija kovida-19 negativno će se odraziti i na prihode evropskih banaka, prvenstveno zbog dugoročno izuzetno niskih kamatnih stopa.

Prihodi bi, nakon očekivanih gubitaka po kreditima, mogli ove godine da padnu za 180 milijardi evra na 385 milijardi evra, čak i ako se drugo zatvaranje ekonomije izbjegne.

Oporavak se ne očekuje prije 2022. godine, kada će prihodi od 535 milijardi i dalje biti za 30 milijardi evra niži.

Stručnjaci prognoziraju da će se neto prihod od kamata iduće godine “spustiti” za osam odsto u odnosu na lanjski nivo, te da će to posebno pogoditi banke koje nemaju investiciono bankarstvo ili upravljanje imovinom, navodi Sputnjik.