Solidarnost s Portlandom

Niz novih protesta zbog lošeg postupanja policije potresao je tokom vikenda gradove širom SAD, stvarajući novu dilemu lokalnim vlastima koje su uspele da donekle ublaže tenzije na ulicama sve dok sukob zbog upotrebe federalnih agenata u saveznoj državi Oregon nije izazvao novi gnev, piše Njujork tajms (The New York Times).

Scene iz Sijetla, Ouklenda i Los Anđelesa podsetile su na tenzije u prvim danima protesta zbog nasilne smrti Džordža Flojda (George Floyd) krajem maja, dok su, ukazuje list, neki demonstranti pribegli destruktivnim metodama protesta, a policija upotrebila agresivnu taktiku da ih smiri.

Katalizator poslednjih protesta je bilo razmeštanje federalnih agenata u Portland u državi Oregon, navodi Njujork tajms i dodaje da su militarizovani napori da se uguše protesti kod federalne sudnice pokrenuli masovne demonstracije i svakodnevne sukobe u tom gradu, a takođe inspirisali nove proteste solidarnosti u drugim gradovima u kojima su ljudi izrazili duboku zabrinutost što je federalna vlada iskoristila proširena ovlašćenja u gradu koji je jasno stavio do znanja da se protivi prisustvu federalnih agenta.

Tramp je iskoristio scene nemira, s obaranjem statua i razbijanjem izloga, da pošalje poruku reda i zakona za svoju kampanju za reizbor, ističe Njujork tajms i dodaje da je predsednik potrošio više od 26 miliona dolara za televizijske spotove koji prikazuju distopiju bezakonja s praznim policijskim stanicama, uz tvrdnju da bi to moglo da se desi ako na izborima pobedi njegov rival Džo Bajden (Joe Biden).

Bajden je, s druge strane, prošle nedelje insistirao da najava predsednika da će u već sporno pitanje ponašanja politike uneti prisustvo federalnih snaga reda pokazuje da je "odlučan da poseje haos i podele". Njujork tajms dodaje da su se demokrate koje su na čelu nekih gradova i saveznih država usprotivile dolasku federalnih agenata, ali su i izrazile nezadovoljstvo što neki na ulicama preteruju i idu na ruku predsednikovom gambitu.

Žarište protesta na severozapadu

Protesti su eksplodirali širom SAD, pošto su nedelje građanskih nemira i sukoba aktivista s vlastima proključale u subotu uveče s desetinama uhapšenih, dok je policija u pojedinim gradovima upotrebila suzavac i biber sprej da razbije demonstracije, piše Vašington post (The Washington Post).

Demonstracije su održane u nizu gradova, poput Los Anđelesa, Ričmonda, Omahe ili Ostina gde je jedan čovek ubijen iz pištolja tokom protesta, ali je žarište protesta i dalje na severozapadnoj pacifičkoj obali gde je nedelja sukoba aktivista i federalnih agenata u Portlandu, kako navodi list, upumpala novu energiju u pokret koji je počeo posle policijskog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu.

Vlasti u Portlandu su protest proglasile neredima pošto su demonstranti probili ogradu oko zgrade federalne sudnice. Policija u Sijetlu je takođe saopštila da je bilo nereda i da je upotrebila biber sprej i šok bombe u pokušaju da rasturi oko 2.000 ljudi, što je bio najveći protest pokreta Crni životi znače (Black Lives Matter) u više od mesec dana.

Protesti posle ubistva Flojda utihnuli su poslednjih nedelja u Sijetlu, ali su obnovljeni posle federalne akcije u Portlandu i tvita guvernera države Vašington, demokrate Džeja Inslija (Jay Inslee) da Tramp šalje federalne agente i u taj grad. Gradonačelnik Portlanda iz susedne države Oregon, demokrata Ted Viler (Wheeler), koji je bio među demonstrantima prošle nedelje kada je na njih bačen suzavac, opisao je agente kao "okupacione snage".

Šef osoblja Bele kuće Mark Medous (Mark Medows) u nedelju je branio prisustvo federalnih agenata u Portlandu, tvrdeći da štite sudnicu koju su napali demonstranti. "Sudnica ne samo što je vandalizovana, već su pokušali da je spale", rekao je Medous za televiziju ABC. "Ne možemo to imati u američkim gradovima... oni bacaju molotovljeve koktele i izvode svakakve vrste nereda".

Duboko kontroverzna odluka

Demonstracije su dobile novu energiju nasilnim sukobima u Portlandu posle, kako ocenjuje BBC, duboko kontroverzne Trampove odluke da u taj grad pošalje federalne agente da štite vladine zgrade.

Federalne snage u neobeleženim vozilima su prošle nedelje na silu oterale demonstrante s ulica i, kako navodi britanski javni servis, privodili ih bez opravdanja, a takođe su protiv demonstranta koristile suzavac i neubojitu municiju.

Tramp kaže da pokušava da uspostavi red, ali je njegov pristup izazvao raširene kritike, kao i tužbe, navodi BBC, dodajući da su tokom vikenda demonstracije, između ostalog, održane u Luisvilu u Kentakiju, Aurori u Koloradu, Ričmondu u Virdžiniji i Njujorku.

U Sijetlu su, dodaje BBC, hiljade demonstranata isprva mirno protestovale s porukama protiv federalnih snaga bezbednosti i parolama "Nema pravde, nema mira", ali je onda, prema saopštenju policije, zapaljena zgrada pritvornog centra za maloletnike, dok su na policiju bacane kamenice, flaše i eksplozivna sredstva.

Simpatije javnosti na strani demonstranata

Velike demonstracije prerasle su u nasilje širom zemlje tokom vikenda kako su desetine hiljada Amerikanaca nastavile talas građanskih nemira protestujući zbog rasizma i taktike policije, pošto je predsednik Tramp u fokus svoje kampanje za reizbor stavio red i zakon, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Posle Portlanda, Tramp šalje federalne snage i u druge gradove da uguše proteste i suzbiju rast kriminala, ukazuje njujorški list i ističe da je većina agenata poslata u velike gradove koje vode demokrate. Ti policajci su izazvali uzbunu među gradonačelnicima i guvernerima od kojih su neki kritikovali Trampa da pokušava da ojača svoju izbornu bazu dok zaostaje u anketama za Bajdenom.

Protestni marševi pojačani su i povećani tokom vikenda s fokusom na, kako kažu demonstranti, prekoračenje ovlašćenja lokalnih i federalnih snaga u Portlandu i drugim gradovima, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da su u Portlandu neki od demonstranata nosili gas maske, štitove i štapove za hokej, ali i da su na nekim protestima pojedini demonstranti nosili oružje.

Omar Vasou (Wasow), profesor s Univerzitet Prinston koji ispituje uticaj nasilja na kampanje za građanska prava, kaže da narativ koja strana izaziva nasilje na protestima ima važne konsekvence po izbore.

Zasad su demonstranti pridobili većinu simpatija i podrške posle pojave snimaka kako pojedini policajci na protestima zbog preterane upotrebe sile odgovaraju preteranom upotrebom sile, podvlači Volstrit džurnal, ali ističe da to može da se promeni i da bi demonstranti, ako budu viđeni kao agresori, mogli izgubiti simpatije javnosti. "Ako vidimo porast nasilnog otpora demonstranata, to često postaje opravdanje za veću represiju države", rekao je Vasou.