Foto: Glas Srpske

Prema preliminarnim podacima koje je saopštila Svjetska meteorološka organizacija (SMO), prva nedelja jula bila je najtoplija u istoriji planete, od kada se meri temperatura.Zabiljeležene su i visoke temperature morske vode, kao i izuzetno mala količina leda na Antarktiku.

Posljedica visokih temperatura tokom juna i u prvoj polovini jula meseca nastale su zbog razvoja El Ninja, koji će, prema procjenama, još podići temperature  mora, okeana i kopna.  Očekuju se ekstremni toplotni talasi“, istakao je Kristofer Hevi, direktor klimatskog servisa (SMO).
 
Dodao je da je ovo zabrinjavajuća vijest za planetu.
 
„Nije samo temperatura površine vode topla i zagrijjana, već i cijeli okean postaje topliji i upija energiju koja će tamo ostati stotinama godina.Ako se okeani značajno zagrevaju, to ima negativan uticaj na atmosferu, na morski led i led širom sveta“, rekao je Majkl Sperou, šef svetskog programa za istraživanje klime, SMO.
 
Dodaje da El Ninjo još uvek nije krenuo. Evropska služba za praćenje klime Kopernikus navela je da njeni podaci takođe pokazuju da je prošla nedelja verovatno bila najtoplija od početka evidencije 1940. godine.
 
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da je „situacijau kojoj smo svedoci, demonstracija da su klimatske promene izmakle kontroli“. Smrtni slučajevi uzrokovani toplotom,temperature veće od normalnih takođe izazivaju zdravstvene probleme u rasponu od toplotnog udara i dehidracije do kardiovaskularnog stresa.
 
Istraživanje objavljeno  pre nekoliko dana ukazalo je  na činjenicu da je više od 61.000 ljudi umrlo zbog vrućine tokom evropskog rekordnog leta 2022.
 
Većina smrtnih slučajeva bila je kod osoba starijih od 80 godina, a oko 63 odsto onih koji su umrli zbog vrućine bile su žene, prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature Medicine.
 
Stručnjaci kažu da će toplotna iscrpljenost i toplotni udar verovatno postati češći kako uticaji klimatskih promena budu sve ekstremniji.
 
Toplotni udar je najteža bolest povezana sa toplotom i dešava se kada telo izgubi sposobnost da se znoji.
 
Džon Femling, lekar hitne medicinske pomoći i naučnik sa Univerziteta u Novom Meksiku, rekao je da je telo pokušalo da to nadoknadi pumpanjem krvi u kožu kao način da se ohladi. Što je osoba više disala, to je više gubila tečnost, postajući sve više dehidrirana.
 
 "Dakle, jedna od prvih stvari koje se dešavaju je da vaši mišići počnu da se osećaju umorno dok vaše telo počinje da slabi. Tada organi počinju da zakazuju, a stres u tijelu može mozak da ostavi bez dovoljne količine kiseonika“, rekao je Džon Femling, lekar hitne medicinske pomoći i naučnik sa Univerziteta u Novom Meksiku. 
Pratite Cafe.ba putem društvenih mreža FacebookTwitter, Instagram i VIBER zajednice.
Tagovi

Vaš komentar


Komentari ( 0 )