"Igrom slučaja sam bio graver 40 godina, izgubio sam bio volju za radom, za graviranjem, malo poreske i sve druge institucionalne okolnosti su me razvalile. Napravio sam u dvorištu školu tradicionalnog zanatstva, opremio sam, ima dvije najbolje mašine u Bosni. Imao sam pet, šest đaka koje sam iškolovao, pomogao im da se nađu i snađu".

Nastavio je:

"Ove ptičice i rad s njima me vratilo u život. U ovom poganom vremenu bio sam prestao skroz da radim i da se družim s ljudima. Ja sam bio zamro, sad sam na bar 50 odsto energije onoga kakav sam bio. Obaveza da hranim i pojim prepelice, me je probudila. Koristeći njihova jaja umirio sam psihu, sve mi smetalo, malo živci otišli, godine uzele svoje."

Dodaje Adil:

"Primjetili smo da kad nosimo narandžaste ili crvene odjevne predmete, tada su pod stresom i lošije nose. Kada stavljamo pod inkubator ova jaja ovako okrugla, 80 odsto budu ženke, a kad su špicasta jaja, duguljasta to bi trebalo mužjaci da budu."

Adil navodi da je krenuo sa matičnim jatom od oko stotinak ptičica, a da je u jednom trenutku imao 800.

"Avgust mi je bio dobar, prodao sam više od 300 nosilja. Dnevno sam imao prosjek više od 200 jaja. A trenutno u frižideru nemam jajeta, takvo je tržište. Jutros saam zadnjih 150 jaja iz frižidera prodao".

Objašnjava:

"Kod njih je mana, poslije 18 mjeseci počinu slabije da nose. Recimo, da držim samo 100 komada ne bi imao ni za sebe, a da držim 500..., ona za mjesec dana pojede kilogram hrane. Snese 30 jaja po 30 pfeniga, što znači da je ekonomska računica, ona jede 10 odsto svoje proizvodnje. Tako da ova jedna ptičica moja donese meni za mjesec dana 10 maraka", prenosi "Telegraf".

Još je rekao:

"Imao sam namjeru da kupim dvije koze, zbog mlijeka, ali trampim se sa komšijom, pa ne moram da ih kupujem".

Pogledajte više u reportaži YouTube kanala "Srednja Bosna Danas":