Naime, njoj je majka preminula kada je imala 19 godina, i to na njenim rukama.

“U selu nema kapele, već pokojnik bude u kući... Možeš da zamisliš, sestra i ja spavamo u jednoj sobi, a ona leži na stolu u drugoj. Ali sve prođe, prođe i život. Često psihijatri i motivacioni govornici kažu da je čovek najgora životinja u smislu šta sve može da podnese”, počela je Manojlovićeva u svojoj ispovesti.

Rada ističe da je ona izgubila život krivicom ljekara.

“Sanjala sam majku nekoliko puta i mnogo sam bila srećna kad god sam je sanjala. To mi je baš onako produžilo život i veoma sam zahvalna. Nekad se probudim u suzama, nekad s blaženim osmehom i jako mi je teško što je dugo nisam sanjala. Na javi je ona prisutna stalno, stalno razmišljam o njoj”, priča ona i dodaje:

“Sanjala sam je kad god sam imala težak, neki prelomni, životni trenutak. Sanjala sam je kad god sam se pitala šta bi me ona posavetovala u tom trenutku. Ona je dolazila u snu, ali ne mogu da kažem da sam dobila neki savet. To bih lagala, ali se pojavljivala u nekom, desetom kontekstu, na primer, sedimo i pijemo kafu ili šetamo. Onda ja iskalkulišem u kom smeru da krenem”, navela je Manojlovićeva.

Pjevačica je oduvek ponosno ističe da je sa sela, te da joj je rodno Četereže povratak u najlepše životne trenutke.

“Tatina sam miljenica, a slab je na mene i zato što me ne viđa. Sa mnom je prolazio proces oko muzike i pevanja. Slab je na mene i zato što zna koliko me boli što nisam mogla da budem uz majku tokom njene bolesti upravo zato što sam radila. Na kraju smo uspeli da ostvarimo ono što je za naše selo nezamislivo, i to je naša pobeda”, ispričala je Rada, i dodala da je uprkos siromaštvu otac bio tu da je podrži u karijeri, prenosi Telegraf.