Svijet
aN.aN.NaN.
aN:aN
RUSIJA NAJAVILA NOVA PRAVILA IGRE I hrana „neprijateljima“ za rublje, Srbija i BiH na "prijateljskoj" listi!
Izvor: Cafe.ba
0
Foto: Telegram
Moskva najavljuje nova pravila igre — moguć prekid trgovine hranom i poljoprivrednim proizvodima sa neprijateljskim državama, dok sa prijateljima, među kojima je Srbija I BiH, nastavlja da radi, a roba će se plaćati rubljama i nacionalnom valutom prijateljske zemlje. Rusija zbog tih mera neće ostati gladna, dok će Evropa morati da stegne kaiš.
Ruski ekonomista Mihail Beljajev objašnjava da Rusija ima sirovine, a Evropa tehnologije. Ako se rusko tržište zatvori za zemlje EU i prekine saradnja onda će zapadne visokotehnološke industrije doživjeti snažan udar, a samim tim i njihova ekonomija.
Dok iz zemalja Zapadne Evrope posljednjih dana stižu slike praznih rafova sa osnovnim životnim namirnicama i dok, recimo, prvi njemački ugostitelji iz jelovnika izbacuju pomfrit zbog nedostatka ulja i visoke cijene, u Rusiji nema nestašica.
Nakon što su zapadne zemlje 2014. godine zbog krize u Ukrajini i prisajedinjenja Krima nametnule Moskvi razne sankcije, Rusija je pokrenula sopstvenu proizvodnju i poljoprivredu, a uvozne proizvode zamijenila je domaćim.
Danas Rusija zadovoljava svoje potrebe kada je reč o gotovo svim osnovnim namirnicama, prije svega pšenici i proizvodima od žitarica, šećerom, biljnim uljem, ribljim i drugim proizvodima. Pokriva i domaće potrebe u piletini i svinjetini. Povećala je i proizvodnju voća i povrća, a ono što joj nedostaje nastaviće da uvozi iz Turske, zemalja Centralne Azije i Srbije, napominje Beljajev.
Osim toga, hrane joj preostaje i za izvoz. Izvoz ruskih prehrambenih proizvoda samo prošle godine porastao je za 21 odsto u odnosu na 2020. i dostigao je 37,1 milijardu dolara, čime je premašio ruski izvoz oružja. Prošle godine je više od 160 zemalja uvezlo ruske poljoprivredne i prehrambene proizvode, a zemlje EU zauzele su prvo mijesto po uvozu hrane iz Rusije, pretekavši Kinu.
Isporuke poljoprivrednih proizvoda u EU prošle godine porasle su za 41 odsto, na 4,7 milijardi dolara.
„Najviše od svega izvozimo sirovine, a manje gotove proizvode. Ipak, Rusija ostaje najveći izvoznik žita i pšenice na svijetu. Osim toga, kao glavni proizvođač, izvozimo i suncokretovo ulje, kao i šećer. To su tri glavna proizvoda koja izvozimo na Zapad“, kaže Beljajev.
U Evropu stižu teška vremena
Zamijenik predsjednika Savjeta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev predložio je da se proširi spisak proizvoda iz neprijateljskih zemalja koje je zabranjeno uvoziti u Rusiju, izjavivši da Rusija neće kupovati ništa od takvih država, ali da će Rusija prodavati hranu i poljoprivredne kulture samo prijateljskim zemljama i to za rublje i za njihovu nacionalnu valutu u dogovorenim količinama. Medvedev je još poručio da je ruska hrana — tiho oružje Rusije, ali opasno.
Beljajev smatra da je Medvedev govorio o nekoj vrsti tendencije smanjenja zavisnosti od Zapada, a ne o prekidu trgovine „u ovom času“. Ako do toga dođe, to bi po njegovom mišljenju bio jedan od odgovora Rusije na jačanje sankcija od strane Zapada zbog ruske vojne operacije u Ukrajini.
Ruski eksperti smatraju da bi ta ideja koju je iznjeo Medvedev mogla da bude realizovana ako antiruske sankcije ne oslabe.
Međutim, Beljajev napominje da se čak i u uslovima sankcija ruski i zapadni izvoznici pronalaze načine za saradnju.
„Štaviše, to će biti prirodan proces, jer se cjeoo spoljnotrgovinski sektor iz razvijenih, zapadnih zemalja okreće ka Aziji i Africi, tako da se to uklapa u jedan prirodan proces. To jača i naše političke pozicije, jer na taj način u teškim vremenima podržavamo te zemlje najvažnijim proizvodima... Što se tiče Zapada, i sami znate da su te zemlje prilično dobro razvijene ekonomski, ali moraće malo da stegnu kaiš. Dolaze im teška vremena, a oni na to nisu navikli, pa im svako pogoršanje teško pada. Ipak, ne mislim da će tu biti nečeg kritičnog“, kaže Beljajev.
„Vidimo da čak i onda kada se uvedu sankcije, obje strane pronalaze načine da nastave ove trgovinske i ekonomske odnose i uprkos svemu uspjevaju da sarađuju, jer su zainteresovane za profit i efikasnu trgovinu“, kaže ekspert.
Beljajev napominje da su zapadne zemlje zavisne od ruskih energenata — nafte i gasa, dok su manje zavisne od ruskih prehrambenih proizvoda. Prije svega, zato što i same dosta toga proizvode, a i mogu lakše da nađu alternativu ruskim proizvodima. Međutim, tu ostaje pitanje isplativosti.
„Što se tiče hrane, tu postoji zavisnost ekonomskog karaktera, a to je pitanje cijena i isporuka. Drugim riječima, lakše, jednostavnije i jeftinije im je da robu nabavljaju iz Rusije, nego iz zemalja Latinske Amerike, Australije ili Amerike“, kaže Beljajev.
Što se Rusije tiče, spoljnotrgovinska pozicija se ne bi pogoršala, naprotiv — mogla bi da se diverzifikuje i proširi i na neke druge zemlje.
„Štaviše, to će biti prirodan proces, jer se cjeoo spoljnotrgovinski sektor iz razvijenih, zapadnih zemalja okreće ka Aziji i Africi, tako da se to uklapa u jedan prirodan proces. To jača i naše političke pozicije, jer na taj način u teškim vremenima podržavamo te zemlje najvažnijim proizvodima... Što se tiče Zapada, i sami znate da su te zemlje prilično dobro razvijene ekonomski, ali moraće malo da stegnu kaiš. Dolaze im teška vremena, a oni na to nisu navikli, pa im svako pogoršanje teško pada. Ipak, ne mislim da će tu biti nečeg kritičnog“, kaže Beljajev.
Rusija će u tom slučaju, dodaje ekspert, nastaviti da isporučuje robu u prijateljske zemlje, Kinu, Indiju, Tursku i druge, osvajaće i nova tržišta, a hranu će slati i one zemlje koje su dramatično zavisne, prije svega zemlje Sjeverne Afrike.
„Mi ćemo, čak i iz humanitarnih, pa i političkih razloga, Sjevernu Afriku snabdjevati hranom, jer tamo može da zavlada glad, a samim tim, na taj način štitimo i Evropu od novog talasa migranata… Za razliku od prije pet ili deset godina, Evropa više ne može ekonomski da se nosi s tim talasima migracija... Dakle, ako ograničimo isporuke prehrambenih proizvoda Evropi, mi ćemo ih slati u Sjevernu Afriku i čak dublje u zemlje tog kontinenta, a Evropa na tome treba da nam bude zahvalna“, kaže ruski ekspert.
Trgovina u rubljama jača rusku valutu
Beljajev takođe ističe da u najavama da će Rusija hranu i poljoprivredne kulture prodavati samo prijateljskim zemljama, kojih ima ih mnogo i van Evrope i Sjeverne Amerike, i da će se roba obračunavati u rubljama i nacionalnoj valuti prijateljskih zemalja nema ničeg dramatičnog, ni problematičnog.
Kako navodi, nema nikakvih prepreka u obračunima, a jedino je važno da trgovina sa dvije valute bude koliko-toliko izbalansirana, kako se ne bi desilo da se na jednom računu nakupi previše jedne valute, sa kojom druga strana neće znati šta da radi. Mada, kako dodaje, i za to postoje riješenja.
Takođe, Rusija će imati koristi od činjenice da trguje u sopstvenoj valuti, jer povećanje uloge rublje u međunarodnoj trgovini ojačalo bi rusku nacionalnu valutu. Zbog povećane potražnje, mogla bi jednog dana postati čak i glavna globalna valuta.
Osim toga, Rusija je „neprijateljskim zemljama“ uvela plaćanje ruskog gasa isključivo u rubljama, a to bi moglo da ugrozi dominacija američkog dolara kao globalne rezervne valute.