Navodi se da strani stručnjaci razmatraju formiranje vojnih formacija novog tipa, takozvanih združenih operativnih formacija (ZOF).

To treba da budu kombinovane kompaktne visokomobilne višesferne vojne grupacije, sposobne da u kratkom roku izvedu kompleksan napad na administrativno-političku i vojno-industrijsku infrastrukturu protivnika u svim oblastima: kopnenoj, morskoj, vazdušnoj, kosmičkoj i informacionoj.

„Najočekivanije forme primjene ZOF su vazdušno-kopnene (pomorske) operacije (kampanje). Istovremeno, one će početi od vazdušnih (od 2030. g. vazdušno-kosmičkih, nadalje – kosmičko-vazdušnih) ofanzivnih operacija, koje se sastoje od brzog (trenutnog) globalnog napada i nekoliko (od dva-tri do pet-sedam) intenzivnih raketno-avionskih napada. Istovremeno, avijacija će među prvima krenuti u borbena dejstva jedna od prvih, kao rod vojske sa najboljim manevrima i prilagodljivošću, još prije raspoređivanja glavne grupacije“, ističe izdanje.

 

Autori pišu da će prije početka aktivne faze operacije operativne formacije protivnika sprovoditi provokativne, demonstrativne, informacione i druge potencijalno agresivne akcije, uključujući u cilju kontrole situacije.

Agresor će pojačati sve vidove izviđanja, obavljaće redovne letove aviona i dronova u blizini državnih granica zemlje, uključujući letove strateških bombardera. Takođe, moguće je održavanje obuka uz učešće grupa nosača aviona i brodova – nosača krstarećih raketa.

Pored toga, „Vojna misao“ precizira da će borbeni i brojčani sastav ZOF protivnika u mirnodopskim uslovima iznositi 50-70 odsto od sastava koji će biti aktivan tokom rata.

„Na taj način, ovi faktori proširuju sistem prijetnji Ruskoj Federaciji u vojnom smislu i formiraju nove zahtjeve kad je u pitanju osiguranje bezbjednosti Rusije, u kojoj jednu od glavnih uloga imaju Vazdušno-kosmičke snage“, ističe se u članku.

U vezi sa tim, izdanje navodi da će sve veća uloga Vazdušno-kosmičkih snaga u globalnoj strukturi vojnih sukoba postaviti pred njih nove zadatke. Naročito će biti potrebno da se VKS opreme novim i modernizovanim primjercima avijacionih sistema (uključujući dronovima) i sistemima naoružanja, a neophodno je implementiranje perspektivnih automatizovanih upravljačkih sistema, potrebno je unaprijediti obavještajnu podršku i tako dalje.

Autori takođe naglašavaju da je potrebno da se formiraju novi pogledi na organizaciju borbene primjene avijacionih snaga kako u mirnodopskim, tako i u ratnim uslovima, „koja će biti u skladu sa postojećim i perspektivnim formama primjene i načinima dejstava sredstava vazdušno-kosmičkih napada protivnika“.