Međutim, prema najnovijoj zajedničkoj prognozi prof. dr Aleksandra Valjarevića, redovnog profesora Geografskog fakulteta u Beogradu i meteorologa amatera Ivana Ristića, predstojeća zima biće najhladnija i sa najviše snijega u posljednjih desetak godina. Skoro kao nekad!

U njihovoj orijentacionoj dugoročnoj vremenskoj prognozi od oktobra ove do marta sljedeće godine, navode da je krajem avgusta i početkom septembra došlo do promjene cirkulacije na planeti Zemlji, odnosno njene oscilacije koje su glavni pokretač dešavanja kada je u pitanju vrijeme, ali i klima. A sve je počelo nesvakidašnjim poplavama u Sahari i prestankom stvaranja uragana na Atlantiku, iako okean bilježi rekordne temperature od kada se vrše moderna mjerenja.

Istovremeno je, kako objašnjavaju, sa meteo mapa nestao islandski ciklon koji je u sprezi sa afričkim anticiklonom vladao 14 mjeseci zbog čega je Balkan bio najtopliji region na planeti. Ta promjena cirkulacije dovela je do prodora hladnog arktičkog vazduha u srce Evrope, a osim jakog zahlađenja i snijega na planinama, usljed ogromne količine padavina došlo je do poplava na skoro svim rijekama koje imaju izvorišta na Karpatima i Alpima.

Prof. Valjarević i meteorolog Ristić u prognozi navode da će na vrijeme od oktobra do kraja februara uticati sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona. Između njih se otvara prostor za povremene prodore hladnog arktičkog vazduha direktno sa Sjevernog pola koji će donositi pad temperature i padavine, a kako vrijeme bude odmicalo kišu će zamijeniti sneg.

Prije zime Miholjsko ljeto i 25 stepeni

“Prema ECMWF srednjoročnom modelu postoji evidentna orijentacija kraka polarnog vrtloga prema našem kontinentu u sklopu kog će se dešavati povremeni prodori hladnog arktičkog vazduha. Početak oktobra, uz smenu sunca i oblaka koji mogu doneti kišu, biće svežiji. Najviše temperature će biti između 17 i 22 stepena. Prema kraju prve dekade doći će do postepene stabilizacije vremena i porasta vazdušnog pritiska tako da ćemo ući u Miholjsko leto oko Miholjdana 12. oktobra. Najviše temperature u tom periodu biće oko 25 stepeni”,  kaže Ivan Ristić.

U drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra očekuje nas hladniji period. Jutarnje temperature će biti od pet do 10 stepeni, dnevne maksimalne između 10 i 15 stepeni, u pojedinim danima biće maglovito pogotovo u kotlinama i riječnim dolinama, gdje se magla može zadržati veći deo prepodneva. Očekuje se kiša povremeno, na planainama po neka pahulja.

Nova godina konačno u bijelom

U drugoj polovini novembra, sa jačim prodorom hladnog arktičkog vazduha biće i puno padavina, uglavnom kiše, na planinama snijeg. Snijeg se krajem novembra očekuje i u nižim predelima južnije od Save i Dunava. Najniže temperature krajem novembra biće od -2 do pet stepeni, a maksimalne od tri do osam stepeni.

“U decembru će vreme biti promenljivo i sve više će ličiti na pravo zimsko. Početkom i sredinom meseca očekujemo dva kraća otopljenja sa maksimumima od oko 10 stepeni kao uvod u dolazak hladnog fronta koji će doneti sneg u većem delu zemlje i pad temperature na oko nula stepeni. Krajem decembra će doći do stvaranja snežnog pokrivača, tako da je velika šansa da dočekamo posle ko zna koliko godina Novu godinu u pravom zimskom ambijentu sa snežnim pokrivačem”, kaže meteorolog Ristić.

U januaru minus 10

Januar i februar, prema sadašnjoj prognozi prof. dr Valjarevića i Ristića, biće pravi zimski mjeseci. Povremeno će padati snijeg, a najviša dnevna temperatura biće od nula do pet stepeni, dok će minimalna temperatura pojedinim danima biti do -10 stepeni.

“Kraj zime i otopljenje stiže nam krajem februara i početkom marta. Definitivno bi ova zima mogla da bude najhladnija u poslednjih 10 godina. Ako opstane ova cirkulacija velike su šanse za povratak zime kakva je bila nekada, 60-70-tih godina prošlog veka”, tvrdi Ristić.

Sagovornici su pokušali da objasne koliko je ova prognoza relevantna i pouzdana.

“Nijedna metoda, tako ni moja, nije savršena. Međutim, ova metoda je dala rezultate kada sam radio dugoročne modele za prošle dve sezone, jesen – zima, proleće – leto, 2021/ 2022. i 2022/2023. godinu. Ovo je najveći test za moju metodu, a zahvalan sam Ivanu Ristiću koji mi je pomogao da je nadogradimo i usavršimo da bude još preciznija i bolja zahvaljujući njegovoj intuiciji i znanju. Video sam da je u poslednjih devet godina, neko je preneo 10, ali ja bih se zadržao na devet, došlo do pojavljivanja jedne cirkulacije koja mi se nije pojavljivala na prethodnim satelitskim snimcima. To je skandinavska cirkulacija i nisam prošli put zapazio prodor arktičke cirkulacije (AO), a ona mi je dala intuiciju da će ova zima biti hladnija nego prethodnih devet”, kaže prof. dr Valjarević.

Kako da se pripremimo za -10 stepeni

“Čim je jači mraz počinju i problemi. Stariji ljudi će osećati možda pritisak u grudima, hladan vazduh može da preseče. Može da bude nezgodno i svi treba da se pazimo, pogotovo što smo zaboravili kako uopšte izgleda prava zima. Prošle zime samo nekoliko dana je bilo minus i baš je bilo nezgodo, a sada ako bude kako pokazuju modeli biće teško. Mogu srčani bolesnici da budu u problemu, ali svi treba da se prilagodimo ovoj promeni. Temperatura kada padne na -10 i više, koliko god godina da imate, boleće vas sinusi. Dakle, rizici su veliki, treba da se čuvamo i utopljavamo adekvatnom garderobom”, upozorava Ivan Ristić, a prenosi Kurir.