Maja Vučković jedna je od 80 srba koji žive u Kijevu, i kako kaže u razgovoru za B92.net "neće biti tvrdoglava Srpkinja, već će ako "zagusti", prihvatiti da ode iz te zemlje.

 

"Nije lako predvidvidjeti šta će se dešavati. Ja sam se nekako prepustila procjenama svog supruga i obećala da neću biti tvrdoglava Srpkinja ako dodatno zagusti, već ću pristati da odem iz Ukrajine čim on procijeni da je došao čas. Da li će taj čas doći – nadam se da neće, da li je nešto izvesno – nije, svakog časa sa raznih portala dobijamo notifikacije i nove vijesti".

 

Maja Vučković sa svojim suprugom već tri godine živi u Kijevu, a na pitanje zašto je baš izabrala taj grad, odgovara:

 

"Najjednostavnije rečeno, zbog ljubavi prema jednom čoveku, mom sadašnjem suprugu. Prvo smo se obreli u Lavovu, predivnom gradu na zapadu Ukrajine, a onda, poslije par mjeseci došli smo u Kijev, gde se i sada nalazimo. Moj suprug je Nijemac, i on je u okviru jedne velike međunarodne organizacije dobio posao u Ukrajini. Inače je prije toga više od pet godina živio u Beogradu, zaljubio se u Srbiju i Srbe, a eto, onda i oženio jednom Srpkinjom. Na sreću, svoj posao sam već uveliko razvila onlajn, i psihoterapiju i edukacije koje držim, tako da sam mirna srca kad je dobio posao ovde, mogla da krenem sa njim".

 

Kako sama kaže, Kijev će za nju uvijek biti "mjesto gde je doživela u svojim zrelim godinama dvije teške krizne situacije: jednu kad je počela kovid 19 pandemija i ovu aktuelnu kad postoji pretnja od izbijanja rata".

 

Nameće se pitanje, kakva je trenutno situacija i da li se oseća sigurno.

 

"Već 7 godina smo u ratu"

 

Maja kaže da je i prije zaoštravanja konflikta, redovana pojava bila da se čuju dojave o podmetnutim bombama u raznim ustanovama, a da je baš juče čula vijest da je bilo na desetine dojava o podmetnutim bombama u školama pa i na aerodromu u Odesi.

 

"Raste napetost, ne strahuje se samo od invazije oružanih snaga već i od hakerskih napada, od mogućnosti da ljudi ostanu bez osnovnih sredstava za život, grijanja, struje, vode. Na trenutnih -6 stepeni, to baš ne bi bilo zgodno. Kolaju glasine o mogućim planovima invazije, koji će gradovi prvi biti na udaru, razni scenariji mogućih napada. Iako je ova zemlja već sedam godina u ratu, nekako je sve to bilo 'tamo negdje na istoku' i nije se previše osjećala tenzija ovde u Kijevu. Međutim, ovih dana, zabrinutost raste. Sa svim ljudima sa kojima sam se čula ili kuckala ovih dana, pominju se pripreme, pravljenje onih planova "šta ako".

 

Trenutnu situaciju uporedila je i sa bombardovanjem Srbije 1999. godine.

 

"Kao neko ko je preživio bombardovanje, osjetio svu napetost iščekivanja hoćemo li biti napadnuti od strane NATO sila, evo posle 23 godine, opet sam osjetila istu napetost. Svakog dana prvo informisanje o trenutnoj situaciji a onda početak regularnih poslovnih aktivnosti", kazala je u razgovoru za B92.net.

 

Na pitanje kako ljudi u Ukrajini vide trenutnu situaciju, Maja Vučković kaže:

 

"Kad komentarišemo aktuelnu situaciju, nerijetko se čuje komentar: 'Dojadili su nam sa zastrašivanjem', možda smo mi Srbi opet posebni po tom pitanju, kod nas malo-malo pa se 'zvecka oružjem'. Mada, ovo sada u Ukrajini deluje ozbiljnije".

 

"Suprug poznanice se prijavio da ode u rat"

 

Navodi da se sreću ljudi koji u prodavnicama kupuju ono "za svaki slučaj".

 

"Sreću se ljudi u trgovinama koji nose više onih specifičnih namirnica 'za ne daj Bože', otprilike kao što je bilo i na početku pandemije. Od poznanice čujem da je njen suprug odlučio da se dobrovoljno prijavi za odlazak u rat ako do toga dođe. Drugi pripremaju planove za evakuaciju ukoliko bude potrebno".

 

Navodi da je ona jedan "običan čovek" koji iznosi svoje utiske.

 

"Šta bih željela da vam još kažem, s tim što podvlačim da sam ja samo 'običan čovjek' koji iznosi svoje utiske i zapažanja nakon tri godine provedene u ovoj zemlji, među ovim ljudima".

 

Neizbježno, nameće se i pitanje kako se ona lično osjeća:

 

"Uznemiri me informacija da su Amerika, Engleska, Australija i još nekoliko zemalja povuklo svoje ljude iz ambasada a onda čujem u vijestima da neki zvaničnici tvrde da je povlačenje ljudi preuranjeno ili da uopšte nema razloga za to. Takođe, nekoliko avio kompanija je ukinulo noćne letove za Kijev, ali za sada, komercijalni letovi još uvek postoje. Puno zbunjujućih informacija iz različitih izvora. Nekako imam utisak da smo mi, prije svega zbog mog supruga, u povlašćenoj situaciji što se tiče informacija, ali mi je jako žao ljudi koji nemaju na raspolaganju puno izvora.

 

To me sve podsjetilo na '99. i na našu situaciju. Ovo je ogromna zemlja, mnogo ljudi živi ovde. Najiskrenije se nadam da neće doći ni do kakve eskalacije. Jer ako dođe, biće zaista strašno. Ne želim da mislim o tome. Ova zemlja se ne zavoli tako lako, ovi ljudi ne uđu pod kožu samo tako. Ali kad ih upoznaš, onda se sve promijeni, saosećaš sa njihovom patnjom i bolom".

 

"Srce me zaboli zbog majki koje brinu"

 

Ističe, da se nada se da će oni "velik" biti dovoljno mudri i racionalni da ne podpiruju već da deeskaliraju ovu suludu situaciju.

 

"Bojim se za svu tu djecu, i jedino što mene u ovom momentu drži relativno mirnom i staloženom, jeste činjenica da je moje dijete na sigurnom u Srbiji. Srce me zaboli kad pomislim na sve majke ovde koje svake večeri sa strahom očekuju novi dan misleći na bezbijednost svoje djece. Samo da se ništa ne desi, samo da prevlada razum i ljudskost."

 

Nadaju se da će Srbija pomoći

 

Kaže da očekuje pomoć Srbije ako dođe do sukoba.

 

"Ukoliko ne bude tako, i mi imamo svoje planove za povlačenje. Računamo i na to da će naše ambasade brinuti o svojim građanima i pomoći ako dođe to sukoba".

 

"Za to vrijeme, i mi kao i svi ovde, osluškujemo i nadamo se najboljem ishodu", zaključuje u razgovoru za B92.net doktorka Maja Vučković, jedna od 300 naših državljana koji se nalaze u epicentru tenzija.