.

Istraživači sa Univerziteta Jejl prebrojali su broj “autoantitela” u krvi kod 194 zdravstvena radnika koji su bili pozitivni na koronavirus i uporedili rezultate sa 30 zdravih radnika. Otkrili su da zdravi ljudi imaju mnogo manje autoantitela od onih koji su imali virus.

Druga serija testova otkrila je da su ljudi sa više autoantitela – koji napadaju iste organe za koje se zna da ih oštećuje kovid – imali teže simptome koronavirusa. Naučnici strahuju da bi negativni efekti mogli da potraju duži vremenski period uzrokujući tako dugi kovid.

Podsetimo, uobičajeni doživljaj kovida 19 jeste da je to kratkotrajna bolest uzrokovana infekcijom novim korona virusom SARS-CoV-2. Najčešće se ljudi oporave u roku od dve nedelje ili nešto duže. Međutim, postaje sve jasnije da to nije slučaj sa svim pacijentima i da je taj dvonedeljni period samo faza akutne bolesti.

Projekat koji je sproveo centar The North Bristol NHS Trust, a koji je proučavao dugoročne efekte koronavirusa, pokazao je da je od ukupno 110 pacijenata koji su se pregledali tri meseca nakon oporavka, čak 74 odsto i dalje imalo neki simptom.

“Pacijenti sa kovidom 19 prave autoantitela koja zapravo ometaju imuni odgovor na virus. Verujemo da su ona štetna za pacijente sa koronavirusom. Kako opstaju duži vremenski period, moguće je da mogu da doprinesu razvoju dugotrajne bolesti”, rekao je Aron Ring, imunobiolog i jedan od autora studije.

Antitela su proteini koji se bore protiv bolesti, a koje imuni sistem stvara i skladišti da bi se u budućnosti borio protiv “napadača” u vidu virusa.
S druge strane, autoantitela gađaju genetski materijal iz ljudskih ćelija, umesto samog virusa, odnosno napadaju sopstvene ćelije, tkiva i organe tela, prenosi b92.