Život je, kaže, nije mazio, te njen dan počinje u četiri sati ujutro.

Desanka ističe da se njen život mnogo razlikuje od njenih vršnjaka, ali i uprkos tome, ne bi se, dodaje, mijenjala sa njima.

 “Do škole putujem 25 kilometara, te kada pada sneg dosta je teško, ali borim se da ostvarim dobre rezultate. Ovde nije mnogo strašno, a viđala sam ja ovde i vukove, medvede, što nije za strah, kao što se ljudima čini. U svakom smislu, život nije lak i za sve treba volja i borba”, riječi su ove djevojčice.

Nastoji da pomogne roditeljima, ali i olakša život svom mlađem bratu.

“Nekome se sviđa da živi u gradu, nekome ne, ali ja volim selo i mesto gde živim. Leti je život dosta lakši, jer su dani duži”, rekla je Desanka.

Sebe za 10 godina vidi na istom mjestu.

“Planiram da ostanem ovde na Goliji i ne bojim se šta će vreme doneti. Bog će svakome pomoći, pa i meni. Moja želja je bila da imam mnogo konja i ovaca, te da poljoprivreda bude moje zanimanje. Za sada imam devet konja i tri magarca. Postižem da sve uradim i ništa mi nije teško”, objasnila je Desanka.

U posjeti su joj bile i drugarice iz škole. Želja joj je bila da im pokaže ljepotu netaknute prirode.

 “U posetu su mi jednom došle drugarice i svidelo im se ovo mesto. Kada su dolazile bila je zima i veliki sneg, ali ih to nije sprečilo da budu kod mene. Kažu da bi ostale ovde na nekoliko dana, a sada da li bi ostale, to ne znam, jer težak je život, te jedino može uspeti onaj koji voli životinje, poljoprivredu i svoju zemlju”, naglasila je ova djevojčica.

Zimi je najteže živeti ovde, jer se treba boriti sa snegom i mećavom, ali ja neću odustati od svojih snova. Sada ću pomoći roditeljima, a za nekoliko godina imaću svoje domaćinstvo, koje će biti mnogo bogatije nego što je danas" poručila je Desanka Luković.