Pjesma "Buket bijelih ruža" možda nije najveći hit Tome Zdravkovića, ali njeni stihovi kriju najtužniju priču. 

Napisana je za jednu Slavicu sa plavom kosom i plavim očima u koju je Toma bio smrtno zaljubljen, a čiji se život ugasio kad joj je bilo 20 godina. 

Sve je počelo kad je pjevao u tuzlanskom hotelu “Bristol” kada je ugledao vitku plavušu Slavicu i odmah se zaljubio.

Maštao je da je odvede pred oltar i sa njom provede ceo život, ali sudbina je imala drugačiji plan. Toma i Slavica su se svađali i raskidali, iako su jedno prema drugom gajili snažna osećanja.

"Mojoj prvoj probi prisustvovali su fudbaleri Dragan Šekularac i Zoran Miladinović. Podsmijevali su mi se. Utučen i iskompleksiran, nisam primjetio da Slavica sjedi sa Zoranom. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred cijelim društvom rekla je da mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela “Balkan”, a ona se pojavila tek posle ponoći", ispričao je Toma.

Rastali su se, a on je nekako uspio da je preboli. Nastavio je sa karijerom. Pjevao je širom zemlje, a tokom jednog nastupa na Svetom Stefanu stigao mu je telegram zbog koga je danima bio utučen. 

U telegramu je pisalo da je Slavica teško bolesna i da je na samrti. Nije stigao da je vidi poslednji put iako ga je ona zvala da se oproste. 

Njena smrt je ostavila dubok ožiljak na njegovom srcu, a nekoliko mjeseci kasnije je nastala i pjesma "Buket bijelih ruža".

"Sedam-osam godina kasnije, baš u Travniku, gde je sahranjena, prvi put sam javno pjevao pjesmu njoj posvećenu koja je bila ogledalo našeg života. Izveo sam je tada i nikad više. Plakao sam ja, plakala je cijela sala. To nije bio koncert, već opijelo…", rekao je on.