Zbog devojke koja je nadgledala rad za trakom u mojoj smeni (uvek sam radio noćnu zbog obaveza oko fakulteta tokom dana), ovaj mi se posao potpuno isplatio. Zaljubio sam se kad mi je prišla sa pakovanjem Plazma keksa i ponudila se da mi ostavi pola jer joj je veliko pakovanje bilo previše. Keks je imao “sudbinsku ulogu” u našim životima.

Plazma je postala naš ritual jer smo od nje odmah napravili internu foru, pa je i na prvom dejtu jeli za desert posle večere koju sam napravio jer sam hteo da se dokažem kao dobar kuvar. Nisam neki poslastičar, pa je keks spasao stvar.

Tako nekako je išla i prosidba, samo manje zvanično. U veliko pakovanje Plazme koje nas je i povezalo sam stavio prsten, koji je ispao kada ga je otvorila da grickamo uz film.

Draga Sanja, moram da ti kažem da ćemo za Dan zaljubljenih ići u Pariz. Ovo nije znala i uživam kad joj zamišljam izraz lica dok čita tekst. Napisao sam ovo i nadao se da će neko objaviti jer sam joj obećao da ću otkriti šta planiram onako kako se nikada ne bi nadala. Sigurno nije mislila da imam vezu u Kuriru i da će neko da objavi moje pisanje. E pa Sanja, ješćemo Plazmu uz kafu na Ajfelu i treba da je spakuješ, to ti kažem ovako, svečano. Volim te!