Prema podacima Zavoda za statistiku RS, kilogram krompira u Srpskoj u junu ove godine građani su u prosjeku plaćali 1,67 KM, što je duplo više nego u junu 2021. godine, kada su za kilogram ovog povrća morali izdvojiti 1,11 KM.

 

Branko Mastalo, predsjednik Udruženja povrtara RS, kaže za "Nezavisne" da su sva sredstva koja su dobili putem podsticaja i Kompenzacionog fonda iskoristili da zasiju veće količine poljoprivrednih kultura u ovoj godini, nadajući se većem prinosu, ali da je suša "sravnila" prinose, čak i uprkos činjenici što postoje sistemi za navodnjavanje.

 

"Došlo je do pada prinosa na tako visokim temperaturama u kulturama poput krompira i lubenice. Jednostavno ne rastu. Prinos krompira je sigurno 20-30 odsto manji nego što je normalno. Zatim, nije sav krompir ni dobio dovoljnu količinu vode. Onaj ko je navodnjavao na struju, bilo mu je jeftinije, ali onaj ko je morao navodnjavati uz pomoć mašina na gorivo, na dizel od 3,5 KM, njegov krompir sigurno nije dobio dovoljno vode i to je uticalo na prinose", navodi Mastalo.

 

Po njegovom mišljenju, pad prinosa direktno se odrazio na ponudu, što je za posljedicu imalo poskupljenje ovog proizvoda.

 

"Mala ponuda izazvala je povećanje cijena. Potražnja je velika, tako da mi ne možemo ni pripremiti koliko se traži, a to ne možemo pripremiti i zato što nema radne snage", pojašnjava Mastalo.

 

Stanje na uvoznom tržištu dodatno pogoršava situaciju.

 

"Nema ni uvoznog krompira. A znamo da su proljetos bile visoke cijene repromaterijala, đubriva i ostalog, tako da nema ni jeftinog krompira na uvozu", ističe Mastalo poručujući da su zbog svega navedenog prognoze kada je u pitanju proizvodnja i potrošnja do kraja ove godine vrlo neizvjesne i zabrinjavajuće.

 

"Procjena je Udruženja da ćemo našeg krompira možda imati samo do Nove godine, a nakon toga nećemo ga imati uopšte u ponudi", upozorava Mastalo.

 

Prinosi su podbacili i u FBiH, a cijena kilograma krompira za godinu dana poskupjela je između 40-50 odsto.

 

"Cijena mu se sad kreće negdje između 90 feninga i marke, mada je, zavisno od vrste i kvaliteta krompira, ta cijena promjenjiva. Najviša cijena prošle godine je bila 50 feninga", kaže za "Nezavisne novine" Enes Hasanović, sekretar Udruženja poljoprivrednika FBiH u Tuzlanskom kantonu.

 

On pojašnjava da je situacija u Federaciji BiH mnogo gora nego u Republici Srpskoj, jer kiše gotovo da nije bilo.

 

"Obišao sam ja i Republiku Srpsku i gore Vlasinačko polje i oko Rogatice, Borika, Glamoč, tamo je ipak više posijano, a ovdje nije toliko posijano. Vjeruje se da je totalno podbacilo. Ja nešto imam za svoje potrebe, ali nema roda kao što je bilo prošle godine", kaže Hasanović i smatra da bi država morala da pomogne proizvođačima, ali da ne gaji optimizam da će se to desiti.

 

"Nadamo se u nekakvu pomoć države, ali to je na dugom štapu. Sad se oni bave izborima i pripremama tako da oni o nama uopšte ne misle", zaključio je Hasanović.

 

Slična situacija je i u Srbiji, s tim da je krompir kod komšija preko Drine poskupio za čak 152,6 odsto za godinu dana. Pored toga, i ostali poljoprivredni proizvodi su poskupjeli u Srbiji, a najviše pšenica (61,9 odsto) i jaja (48,9 odsto).