Breskva, narandžasto koštunjavo voće poznato je po tankom sloju dlačica koje prekrivaju njegovu spoljašnjost.
Zašto su breskve uopšte razvile ovu jedinstvenu osobinu - "dlakavost".
Dok neke biljke koriste trnje i otrov te tako pasivno odvraćaju predatore, breskve uzvraćaju dlačicama.
Prema svim receptima, insekti su iritirani finim čekinjama i stoga se neće zadržati dugo nakon što slete na plod. Ovo ih sprečava da prave obrok od mekog ukusnog za ljude slasnog zalogaja ili da polažu jaja u breskvu.
Pored kontrole štetočina, dlačice su i prirodni konzervans, prenosi "Avaz". Ista delikatna koža i meso koji breskve čine podložnim gladnim bubama dovode ih u opasnost od truljenja pod određenim okolnostima.
Pošto voda potiče bakterije, višak vlage na hrani može ubrzati propadanje. Sićušne dlake na breskvi odlažu ovaj proces tako što sakupljaju kapljice kondenzacije i drže ih dalje od kožice ploda, a breskva zauzvrat ostaje još neko vrijeme ukusna i čvrsta.