U susednoj Bosni i Hercegovini (BiH) vlasti očekuju takođe povećan broj dolazaka Avganistanaca koji bježe u Evropu pred talibanima, ali procjenjuju da taj broj neće biti prevelik.

 

Pojedine organizacije u Srbiji, koje pružaju pomoć ljudima koji su napustili svoje domove i uputili se ka Zapadnoj Evropi, saopštile su da su vrata njihovih prostorija otvorena za nove izbjeglice.

 

"Naša ljubav, misli i molitve su sa ženama i djevojkama iz Avganistana. Ako ste već na putu ka Evropi, naš centar je otvoren za vas u Beogradu", saopštila je na Tviteru organizacija Info Park iz Beograda, koja pruža pomoć izbjeglicama i migrantima još od velike izbjegličke krize 2015. godine.

 

Gordan Paunović iz te nevladine organizacije kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da nije realno očekivati da će se ponoviti razmjere izbjegličkog talasa iz 2015. godine, kada je dnevno u zemlju ulazilo između 3.000 i 10.000 ljudi.

 

Međutim, dodaje i da je za očekivati da događaji u Avganistanu imaju posledice na migrantski tok u Srbiji.

 

"Migranti koji su se u prvih šest mjeseci pojavili u Srbiji su uglavnom kao motiv za napuštanje zemlje navodili strah od talibana. Većina njih uglavnom dolazi ili sa teritorija na kojima su talibani već bili uspostavili kontrolu ili su bili u takvom nadiranju da je bilo izvjesno da će se to desiti. Tako da je taj strah već primijetan", kaže Paunović.

 

Ukoliko dođe do značajnog povećanja broja ljudi koji pristižu, Paunović smatra da će biti neophodno da se sistem promijeni.

 

"Moraće da se angažuje veći broj i nevladinih organizacija i državnih kapaciteta, kao što je to uostalom i bio slučaj između 2016. i 2018. godine", kaže Paunović.

 

Komesarijat za izbeglice i raseljena lica Srbije (KIRS) u prihvatnim i centrima za azil za sada ne vidi porast izbeglica iz Avganistana, kaže za RSE Svetlana Palić, portparolka KIRS.

 

"Situacija je potpuno ista kao i poslednje dve godine. Migranti iz Avganistana redovno dolaze i prolaze. Oni su u suštini najbrojnija migrantska grupa u našim centrima", kaže Palić.

 

Podaci KIRS pokazuju da je tokom prošle godine kroz centre u Srbiji prošlo oko 22.000 ljudi iz Avganistana, a ove godine je do sada zabeleženo oko 8.500 avganistanskih izbeglica.

 

Prema njenim rečima, Komesarijat prati situaciju na terenu kao i do sada i u skladu sa tim prikuplja informacije.

 

Trenutno je oko 3.900 migranata i izbeglica smešteno u 14 centara za prihvat i tražioce azila u Srbiji, kaže Svetlana Palić i podseća da Srbija ima ukupno 20 centara, ali da su neki privremeno zatvoreni.

 

"Kapaciteti na koje može da se računa u Srbiji su oko 6.000 mesta, a tokom situacije sa korona virusom smo pokazali da se i u roku od svega 48 sati taj kapacitet može podići i na 9.000 mesta", rekla je Svetlana Palić.

 

Arman Han (27) je pre tri meseca napustio provinciju Paktija na istoku Avganistana. U Srbiju je stigao početkom ove sedmice. Reporterke RSE zatekle su ga u parku kod glavne autobuske stanice u Beogradu.

 

U svojoj domovini je, kaže, bio profesionalni vojnik i zbog toga je dospeo na crnu listu talibana. Nakon što su američke vojne snage povukle iza Avganistana, Arman kaže da je izuzetno zabrinut za svoju porodicu koja je ostala u tamo.

 

"Imam troje dece i bojim se za svoju porodicu, svoju decu. Ja ne znam gde su sada u Avganistanu", kaže.

 

Dodaje da je, prema informacijama koje ima, u provinciji iz koje je pobegao teška situacija.

 

"Stalno je policijski čas, ljudi uopšte ne izlaze iz kuća, mnoge porodice žele da iz provincije odu u Kabul, ali ljudi nemaju novca, jako su siromašni ljudi u mom selu i moraju da ostanu tu da žive", kaže.

 

Arman se nada da će uspeti da stigne do zapadne Evrope i tamo sačekati porodicu iz Avganistana.

 

Radoš Đurović iz beogradskog nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da je teško proceniti da li će situacija u Avganistanu pokrenuti veći izbeglički talas, ali i da je sigurno da će se tamošnja dešavanja odraziti na situaciju na Balkanu.

 

On dodaje da u Srbiji još uvek nije primetan priliv ljudi koji je direktno uzrokovan poslednjim dešavanjima u Avganistanu.

 

Međutim, dodaje Đurović, u Tursku već mesecima pristižu avganistanske izbeglice koje beže od sukoba i talibana.

 

"U tom svetlu, mi očekujemo da će kriza u Avganistanu uticati na intenziviranje migracione rute i kroz Balkan, ali da ona neće biti onako iznenadna i u milionskom broju kakva je bila 2015. godine", kaže Đurović.

 

On dodaje da je jasno da Evropska unija od prethodne izbegličke krize radi na tome da uspori ili spreči ponavljanje takvog scenarija. U takvim okolnostima, Đurović očekuje da bi Srbija mogla biti zemlja u kojoj će izbeglice ostajati duže vreme.

 

"Srbija je poslednja zemlja na ruti pre evrozone i samim tim zemlja kroz koju sve izbeglice na kraju moraju da prođu", dodaje on.

 

Đurović je ocenio i da položaj Srbije nije zahvalan, jer se svakodnevno suočava sa pushbackovima, odnosno nasilnim vraćanjem izbeglica iz okolnih zemalja - Hrvatske, Mađarske i Rumunije.

 

"Dakle, iz zemalja EU – koje svakodnevno pokušavaju da uspore migracije fizičkom upotrebom sile na granicama", kaže Đurović.

 

Uprkos mnogobrojnim izveštajima međunarodnih organizacija, vlasti tih zemalja negirale su loš tretman izbeglica.

 

Radoš Đurović je ocenio i da bi Srbija trebalo da razvija dugoročne planove za upravljanje migracijama, u okviru kojih bi bili povećani smeštajni kapaciteti i eventualno pokrenut mehanizam privremene zaštite.

 

"Najveći broj ljudi koji dolazi kod nas nije uopšte vidljiv za sistem. Možda neko jeste smešten u kampu, neko nije, ali ni ti koji su smešteni u kampu nisu u sistemu. Oni su nevidljivi. Zamislite kako postupa policija, centar za socijalni rad ili zdravstveni sistem sa ljudima koji nemaju nikakvu ispravu od naše zemlje, nemaju nikakav status ovde, zamislite koliko su ti ljudi izloženi krijumčarenju, kriminalu, nasilju. To ne bi smeo da bude scenario sa povećanim prilivom ljudi posle krize u Avganistanu", objašnjava Radoš Đurović.

 

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiju je u prvih šest meseci 2021. ušlo više od 27.000 ljudi. Od tog broja, nešto više od 600 ljudi je izrazilo nameru za azil.

 

"To nije realno i pokazuje da sistem ne funkcioniše. Izbeglica danas u Srbiji jako teško može da pokrene proceduru za azil. Gotovo je nemoguće da je pokrene bez stručne pravne pomoći", smatra Đurović.

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije poslednjih meseci redovno patrolira ulicama Beograda i drugih gradova, obilazeći mesta na kojima se okupljaju migranti i izbeglice koji žive na ulici. Nakon što ih pronađu, pripadnici policije ih odvoze u prihvatne centre.

 

Međutim, te policijske akcije u Srbiji su privukle pažnju aktivista za ljudska prava, koja upozoravaju na kršenja ljudskih prava.

 

Odnos policije prema izbeglicama u Srbiji je, prema mišljenju Radoša Đurovića iz Centra za tražioce i pomoć tražiocima azila, uslovljen i politikom EU. Kako kaže, otkako su pripadnici Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Frontex) počeli da patroliraju duž granica Srbije, aktivisti su primetili pojačane aktivnosti srpske policije, prvenstveno kada je reč o skupljanju izbeglica koje borave pod vedrim nebom i njihovom odvođenju u prihvatne centre.

 

"To su mere koje možda imaju za cilj da pokažu privrženost Srbije tim politikama Evropske unije i bojim se da prate primer Mađarske, a poslednje što je srpskom društvu potrebno jeste da se prema izbeglicama i migrantima odnosi na način na koji se odnose mađarske vlasti", smatra Đurović i podseća da u Ustavu Srbije stoji da svako ko je izbeglica ima pravo da traži boravak i zaštitu u Srbiji.

 

Aktivisti za ljudska prava su u više navrata upozoravali da granična policija Mađarske, ali i Hrvatske nasilno vraća migrante preko svojih granica.

 

Slične pojave zabeležene su i u Srbiji, gde je Ustavni sud u januaru 2021. godine doneo presudu kojom se prvi put potvrđuje da je grupa migranata iz Srbije u februaru 2017. nezakonito proterana u Bugarsku, od strane srpskih nadležnih organa.

 

Levente Mađar (Magyar), državni sekretar u mađarskom ministarstvu spoljnih poslova, izjavio je 16. avgusta za novinsku agenciju Mađarska telegrafska kancelarija (MTI) da ta zemlja neće prihvatiti izbeglice iz Avganistana "bez ikakvih ograničenja".

 

Više od 60 zemalja potpisalo je zajedničko saopštenje u kojem se kaže da bi Avganistancima trebalo dozvoliti da napuste zemlju ako to žele. U Evropskoj uniji samo Mađarska i Bugarska nisu potpisale izjavu.